Kina udarila kontru Vašingtonu: Poruka uzdrmala sve trgovačke partnere SAD

Trgovinski odnosi između dve najveće svetske sile, Kine i Sjedinjenih Američkih Država, ulaze u novu, napetiju fazu. Peking je oštro reagovao na signale iz Vašingtona da se vrši pritisak na treće zemlje kako bi ograničile trgovinu sa Kinom – poručivši da neće ostati pasivan.

Ministarstvo trgovine Kine jasno je stavilo do znanja: svi koji uđu u trgovinski dogovor sa SAD na štetu Kine mogu očekivati konkretne kontramere.

Ova poruka iz Pekinga došla je samo nekoliko dana nakon što je agencija Blumberg objavila da američka administracija sprema dodatni set mera kako bi privolela zemlje koje traže ukidanje ili ublažavanje američkih carina da, zauzvrat, smanje trgovinu sa Kinom. To uključuje i potencijalne novčane kazne. Praktično – trampovski model „ili ste s nama, ili niste ni u igri“.

Američki predsednik Donald Tramp je 2. aprila najavio uvođenje dodatnih carina za niz zemalja, dok je Kina – ironično – prošla najgore. Na kineski uvoz uvedene su carine do čak 145 odsto.

Kineski odgovor nije dugo čekao – carine od 125 odsto na američku robu stigle su kao uzvratna mera. Iako je prošle nedelje Peking signalizirao da neće dodatno povećavati carinske stope, ton kineskih vlasti ostaje oštar.

Portparol Ministarstva trgovine izjavio je da SAD koriste carine kao politički alat pod izgovorom „ravnoteže“, dok zapravo nameću jednostrane uslove trgovine.

Zanimljivo je i da Kina ovoga puta ne namerava da ostane na nivou bilateralne razmene poruka. Peking je najavio organizaciju neformalne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom koje će se, kako je prenela agencija Rojters, govoriti o „globalnim posledicama korišćenja trgovinskih mera kao instrumenta političkog pritiska“.

Prevedeno: Kina će optužiti Vašington da svojim ekonomskim pritiscima podriva međunarodne napore za stabilnost i razvoj.

Da situacija ne ostaje zatvorena u okvirima Pekinga i Vašingtona potvrđuju i aktivnosti drugih zemalja. Trgovinski predstavnik SAD, Džejmison Grir, izjavio je ranije ovog meseca da mu se obratilo skoro 50 zemalja kako bi razgovarale o novim tarifama.

U toku su bilateralni pregovori s više strana – Japan, na primer, razmatra povećanje uvoza soje i pirinča iz SAD, dok Indonezija planira da smanji uvoz iz drugih zemalja kako bi povećala kupovinu američkih sirovina i prehrambenih proizvoda.

Na sve to, Vašington ide i korak dalje. Trampova administracija intenzivira napore da uspori kineski razvoj u sektorima koje smatra strateški osetljivim – naročito kada je reč o naprednim čipovima za poluprovodnike, za koje tvrdi da bi mogli imati primenu u vojne svrhe.

Prošle nedelje, SAD su čak nametnule carine i na kineske brodove, čime jasno šalju poruku da ni brodogradnja nije van domašaja trgovinske borbe.

Na drugoj strani, kineski predsednik Si Đinping ne sedi skrštenih ruku. Prošle nedelje obišao je tri zemlje jugoistočne Azije, šaljući poruku o regionalnom partnerstvu i odupiranju „jednostranom pritisku“, kako je nazvao politiku Vašingtona.

U autorskom tekstu za vijetnamske medije, Si je poručio: „Nema pobednika u trgovinskim i carinskim ratovima“ – bez direktnog pominjanja SAD, ali s porukom koja nije mogla biti jasnija.

Cela situacija poprima obrise trgovinskog nadmetanja s neizvesnim ishodom. Pritisci, odgovori, kontre i pokušaji da se treće zemlje uvuču u tuđe obračune – sve to u trenutku kada globalna ekonomija već hoda po ivici recesije.

Pitanje koje ostaje otvoreno: koliko će još trgovinskih frontova svet moći da izdrži pre nego što efekti pređu iz ekonomskih u političke i strateške sfere?