“Samac sam, imam 42 godine i prošle sedmice mi pred vrata stana došla neka mlada cura, 21, 22 godine… oči pune suza… i onda je krenula da priča:
-Ja se izvinjavam na smetnji, trenutno idem na fakultet koji moram sama sebi da otplaćujem jer idem vanredno, oca sam izgubila, a majka mi je um,rla prije par dana. Prodajem ove namirnice po malo višoj cijeni jer moram malo da zaradim, nemam drugog izbora, pa ako bi mogao da kupiš.
Ljudi, ja je gledam tako uplakanu i bespomoćnu, a lijepu kao nijedna… Kontam šta da uradim sa njom? Uzeo sam par tih namirnica i tražio na kraju njen broj telefona da je mogu nazvati da joj kako pomognem. Samac sam i nemam nekih obaveza tako da sam samo o njoj razmišljao, tri dana kasnije odlučio sam da je pozovem, ponudio sam joj da mi održava stan, pere odjeću i tako to kako bi mogla da zaradi a da ne ide od vrata do vrata kao da prosi.
Prihvatila je i na kraju želim da naglasim da nemam loše namjere sa tom djevojkom, nisam je uslovljavo da spava sa mnom i tako to, niti ću… jednostavno samo joj želim pomoći i ništa više.”
