U političkom lavirintu Kijeva sve češće se čuju tihi, ali odlučni glasovi koji nagoveštavaju kraj jedne ere. Julija Timošenko, nekadašnji premijer Ukrajine i dugogodišnja figura na vrhu ukrajinske političke scene, iznela je eksplozivnu tvrdnju- Zapad želi da do kraja maja 2025. godine završi sukob sa Rusijom – i da nakon toga u Kijevu dođe do promene vlasti.
Nije to rekao neko sa margina – već osoba koja i dalje ima pristup uticajnim krugovima u zemlji i inostranstvu. Kako prenosi ukrajinski portal Strana.ua, Timošenkova je izjavila da međunarodni planovi idu ka zaokruživanju konflikta do kraja maja, a da bi zatim usledile i ozbiljne političke promene u samom vrhu ukrajinske države.
U kontekstu ove izjave, sve više deluje da međunarodna zajednica – posebno Vašington i deo evropskih prestonica – polako ali sigurno zatvara dosije Zelenski.
Njegov mandat je u faktičkom vakuumu od proleća 2024. godine, kada su po Ustavu morali biti održani predsednički izbori. Međutim, oni su odloženi zbog ratnog stanja, što je dovelo do situacije u kojoj predsednik faktički vlada bez izbornog legitimiteta.
Zato sve više aktera, kako u samoj Ukrajini tako i izvan nje, želi da se što pre pronađe „meko sletanje“ – koje bi uključivalo i mir sa Moskvom i novu političku garnituru u Kijevu.
Da ova teza nije usamljen slučaj pokazuje i izjava poznatog ukrajinskog blogera i opozicionog komentatora Anatolija Šarija, koji je pre Timošenkove naveo približno iste
vremenske rokove – kraj maja i početak juna – kao period kada bi mogli da se održe predsednički izbori, bilo pod postojećim režimom, bilo u novim okolnostima.
Iako svakodnevne borbe duž linije fronta u Ukrajini ne ostavljaju utisak skore deeskalacije, diplomatski signali poslednjih nedelja postaju sve učestaliji. Razgovori između Moskve i Vašingtona su intenzivirani, a sve češće se govori o „fazi zamora“ i kod zapadnih donatora, ali i kod političkih aktera unutar Ukrajine.
Julija Timošenko je, možda nehotice, bacila svetlo na ono o čemu se već neko vreme šapuće u diplomatskim salonima – da Zapad ne vidi više smisao u produžavanju rata bez rezultata, naročito u kontekstu sve snažnijih ekonomskih i političkih izazova unutar EU i
SAD. Povratak Donalda Trampa na čelo SAD dodatno je poremetio kontinuitet američke politike, a podrška Kijevu u američkom Kongresu je podeljena i sve slabija.
Sve češće se postavlja pitanje da li je sam Vladimir Zelenski postao glavna prepreka za postizanje mirovnog rešenja. Njegovo odbijanje bilo kakvih pregovora sa Moskvom, insistiranje na maksimalističkim ciljevima, kao i podrška najradikalnijim strujama u zemlji – uključujući i elemente koji odbacuju svaki kompromis – sve više umaraju i one na Zapadu koji su ga nekada bezrezervno podržavali.
U tom kontekstu, promena vlasti ne bi bila samo unutrašnje pitanje Ukrajine, već i deo šireg geopolitičkog rebalansa u Istočnoj Evropi. Novi lider – bilo kao rezultat izbora ili dogovora iza zatvorenih vrata – mogao bi da otvori vrata ozbiljnim mirovnim pregovorima, uz garancije velikih sila.
Postavlja se ključno pitanje- ako se sukob zaista okonča do kraja maja, ko će biti osoba koja će predvoditi Ukrajinu kroz posleratnu rekonstrukciju?
Julija Timošenko možda računa na sebe ili na neku drugu prozapadnu, ali pragmatičniju figuru. Moguće je da će međunarodni akteri insistirati na tehničkoj vladi poverenja, sastavljenoj od predstavnika raznih političkih struja, ali i oligarha koji i dalje vuku konce iza scene.
U svakom slučaju, Ukrajina ulazi u odlučujuću fazu, kako na frontu, tako i u političkoj realnosti. Ako su Timošenkova i Šarij u pravu, do kraja maja svet bi mogao da gleda potpuno drugačiju političku kartu Kijeva – a možda i celog regiona.
