VLAST I OPOZICIJA SU ISTE! Najlakše je igrati na kartu skandala i senzacionalizma.

Euronews Srbija je ušao u novu fazu razvoja sa ovom sezonom i novom programskom šemom. Najvažnije je bilo da pozicioniramo brend i profilišemo medij koji je okrenut najviše Evropi. Došao je trenutak da se ove sezone upustimo u ambiciju da pariramo najvećim televizijama u zemlji, te da izađemo iz okvira klasične njuz televizije, koju publika prati samo zbog vesti ili političkog tok-šoua.
Drago mi je što je Marko Subotić dobio priliku da vodi format u kojem može da pokaže sav svoj talenat, kreativnost i ogromno iskustvo koje ima. Verujem da publika prepoznaje njegovu posvećenost i energiju. Takođe, raduje me što su Ljiljana Stanković, Dragana Pejović i Bojana Drašković iskoristile svoju priliku i donose novu energiju i svež pristup u program. Njihov entuzijazam znatno doprinosi dinamičnosti i raznolikosti naših formata.
Verujem da smo u stanju da proizvedemo sadržaj koji može da stane rame uz rame s nacionalnim televizijama, koje imaju daleko veći broj zaposlenih i budžet od nas. Ipak, naša snaga leži u posvećenosti, kreativnosti i stručnosti našeg tima.

Kada već govorimo o tome, u junu ste postali regionalni direktor Euronewsa. Sigurno najveći izazov u dosadašnjoj karijeri. Šta su planovi?

Verujem da se stvari u životu dešavaju onda kada treba. Posle više od 20 godina iskustva u različitim segmentima televizijske industrije, prihvatila sam izazov da postanem regionalni direktor Euronewsa. Nakon godina rada, sticanja iskustva i boljeg razumevanja medijskog tržišta, smatram da sam spremna da se suočim sa svim izazovima koji dolaze sa ovom pozicijom. Naš cilj je jasan – postaviti Euronews kao vodeći medijski brend u regionu, kao što je već u Evropi. Jasno je da je medijska scena u regionu veoma dinamična, a konkurencija žestoka, s mnoštvom lokalnih i internacionalnih igrača. Međutim, to ne vidim kao prepreku, već kao podsticaj da se trudimo još više.
Radim posvećeno s timovima u Crnoj Gori i BiH jer je ključno da naš pristup bude lokalizovan, ali da ne izgubimo ono što Euronews čini jedinstvenim. Ne žurimo sa startom jer je kvalitetna priprema ključna za dugoročni uspeh. Mnogi misle da je važno biti prvi, ali iskustvo me je naučilo da je mnogo važnije biti spreman. Planiramo uvođenje različitih formata, koji će uključivati i klasične informativne emisije, ali i specijalizovane programe koji se bave temama kao što su ekologija, inovacije, evropske integracije i drugi aspekti važni za našu publiku. Današnji medijski potrošač je raznovrstan i često konzumira informacije putem televizije, interneta, društvenih mreža…

 Kako se izboriti za publiku pored toliko televizija? Koliko je teško pronaći nišu koja je drugačija?

– Srbija danas ima ogromnu ponudu medija i veliki izbor televizijskih kanala. Na ovako konkurentnom tržištu izazov je pronaći nišu koja će se izdvojiti od ostalih i pronaći način da se dopre do publike koja je prezasićena informacijama. Sve više medijskih kuća vidi priliku u otvaranju sopstvenih televizija. Ipak, verujem da će se vremenom situacija kristalisati i da će opstati samo oni koji budu uspeli da stvore i održe vernu publiku.

Koliko je danas teško organizovati emisiju u kojoj bi stavove ukrstili vlast i opozicija? Društvo je polarizovano, dijalog u politici je uglavnom misaona imenica…

– Nije baš kao Sizif, koji je gurao kamen uz planinu, ali vam je jasno šta želim da kažem ovom metaforom. Ovaj neće sa ovim, a ovaj hoće sam, a ako je ovaj, onda neće neko drugi i polako ali sigurno shvatite da na perfidan način neko preuzima uređivanje vaše emisije. Kada se pojave na ekranu, onda će vam i jedni i drugi reći kako, eto, samo njih nema i da ste okrenuti ovoj drugoj strani. Za mene nema većeg priznanja da radimo svoj posao kako treba. Iskreno, mislila sam da će se na debati o litijumu stvari promeniti. Da će više biti spremni da gostuju zajedno, ali se to ipak nije desilo.

Premijer Vučević je najavio “provetravanje” svog kabineta, predsednik Vučić ga je u tome podržao. Da li očekujete da će zaista biti rekonstrukcije Vlade? Polemiše se opet i o novim izborima. Verujete li da će naredni izbori biti redovni?

– Ako govorimo o vanrednim izborima, trenutno ne vidim nijedan suštinski razlog zbog kojeg bi vladajuća stranka odlučila da ide na izbore. Takođe, ne vidim ni zašto bi ih opozicija tražila, posebno imajući u vidu da su jedini redovni parlamentarni izbori od 2020. godine do danas bili upravo ti iz 2020.
Kada govorimo o mogućoj rekonstrukciji Vlade, to je, pre svega, pitanje za Srpsku naprednu stranku – da li su zadovoljni radom svojih ministara i predstavnicima koji dolaze iz redova koalicionih partnera. Rekonstrukcija zavisi od njihove procene o učinku pojedinaca u izvršnoj vlasti. Smatram da u politici treba da važe ista pravila kao i u bilo kojem drugom poslu – uspeh i doprinos moraju biti osnov za zadržavanje funkcije. Politika ne sme biti “liga bez briga”, u kojoj pojedinac ne odgovara za svoj rezultat kakav god da je i ko god da je.

Kako gledate na debatu o litijumu i da li se ovo čemu svedočimo zaista može nazvati pravom debatom?

– Mislim da svi to zovemo debatom jer nemamo drugi naziv, iako smo svesni da je to sve samo ne debata. Jednu od svojih emisija sam upravo najavila rečima: “U nekim drugim zemljama, kada se priča o važnim temama, slušaju se univerzitetski profesori, stručnjaci, ljudi koji nešto znaju. Kod nas je sve naopako. Prvo se oglase političari, pa stranke, pa ako ostane vremena – možda čujemo i struku. I možda je baš to objašnjenje zašto smo došli do situacije da o eksploataciji litijuma raspravljamo s toliko emocija, a da niko od nas nije video studiju o uticaju na životnu sredinu.”
To je, po mom mišljenju, suština celog slučaja. Celo društvo se već opredelilo, svi imaju stav. Imamo više “eksperata” za litijum nego što smo ikada imali selektora fudbalske reprezentacije. Kada u emisiju dovedem učene ljude i postavim im pitanja koja bi ih svako razumno zapitao, odmah na mreži Iks počinjem da dobijam najgore uvrede i pretnje. To je refleksija društvene klime u kojoj živimo – umesto da slušamo one koji imaju znanje, dajemo prostor emocijama, strahovima i predrasudama.
Ipak, moj posao je da ne odustajem od principa. Moramo praviti prostor za stručne glasove, čak i ako se njihova mišljenja ne uklapaju u ono što javnost želi da čuje u trenutku. Naša odgovornost je da pružimo tačne informacije i da osiguramo da debata bude zasnovana na činjenicama, a ne na emocijama ili političkim interesima.

Kako reagujete na te pretnje i uvrede?

– Navikla sam se na sve tokom dve decenije karijere – i na uvrede, i na pretnje, ali i na ljubavne poruke i ponude za brak. Međutim, ono što me je ovog puta fasciniralo je potpuni izostanak reakcije – nijedno udruženje, nijedan NVO nije se oglasio da kaže da nije u redu targetirati novinara, kao što se to desilo u mom slučaju. Nisam želela da Euronews reaguje, jer verujem da je to bila obaveza drugih, koji se zalažu za zaštitu slobode medija i novinarske profesije. Ipak, to me neće zaustaviti da nastavim svoj posao na način koji smatram ispravnim.

 U intervjuu koji ste dali za naš list 2016. rekli ste da je “važnije mišljenje starlete nego ministra obrazovanja ili rektora univerziteta”, ali i da se ne treba zavaravati da takvo stanje vlada samo kod nas. Kako danas gledate na tu izjavu?

– To je apsolutno tačno, i to mišljenje i dalje delim. Ali isto tako mislim da svako od nas ko radi ovaj posao mora da vodi računa o onome što radi, jer, hteli mi to priznati ili ne, mediji presudno utiču na oblikovanje društva. Svesna sam činjenice da bih, ako bih napravila kompromis i dozvolila sebi da u studiju simuliram ozbiljan razgovor s nekim kome tu nije mesto – bilo da je reč o osobi koja promoviše alternativne poglede na medicinu, istoriju ili nauku, ili je na naslovnim stranama žute štampe zbog skandala – rejting Euronewsa bi otišao u nebesa. To bi svi gledali, jer skandali i kontroverze privlače pažnju. Ali mi koji sedimo u studiju i vodimo te razgovore imamo mnogo veću odgovornost.
Najlakše je igrati na kartu skandala i senzacionalizma. Međutim, ako smo zaista odgovorni prema društvu u kojem živimo, moramo se odupreti tom iskušenju. Naša odgovornost nije samo prema trenutnom rejtingu već i prema vrednostima koje promovišemo i prema budućnosti koju želimo da oblikujemo. Moja ćerka Anika ima četiri godine i ona gleda televiziju. Kako bih mogla praviti program koji ne bih želela da moje dete gleda? To je pitanje koje svako od nas treba sebi da postavi pre nego što uđe u studio.

Sportski rečnikom, imali ste jak start sezone emisije “Direktno”. Otvorili ste je sa Željkom Obradovićem, razgovarali s premijerom, predsednicom Skupštine, opozicijom kada su predlagali zakon. Držite visok nivo kada je reč o gostima, da li je to malo i pitanje prestiža?

– Ni najmanje. Ono što mi moje saradnice često zameraju jeste to što čekam bukvalno poslednji trenutak da zakažem goste, jer ne želim da se desi da pokrijemo manje važnu temu dok se negde dešava nešto značajnije. Uvek želim da emisija bude aktuelna i da se bavimo temama koje su u tom trenutku najvažnije za javnost. Zato je ključno biti fleksibilan i otvoren za promene do poslednjeg trenutka, čak i ako to znači više stresa za produkcijski tim.

Nije lako uvek pronaći goste, bilo zbog njihovih gustih rasporeda ili zbog toga što su to profili gostiju koji nisu lako dostupni. Mnogi od njih imaju izuzetno zauzete kalendare, a dodatni izazov je i to što verujem da im je u nekim drugim emisijama možda komotnije. Ne želim da pravim kompromise po tom pitanju – svaki gost koji dolazi mora biti spreman na iskren i direktan razgovor.

Navikla sam da ovaj posao radim na ovaj način i trudim se da svaki razgovor bude relevantan i pravovremen. Važno mi je da emisija “Direktno” ostane prostor u kojem se postavljaju ključna pitanja i otvaraju važne diskusije, bez obzira na to koliko je zahtevno organizovati takve goste.

Kurir.rs/Razgovarala Branislava Majdarević