SPAVAŠ LI MIRNO SABINA ČUDIĆ?

DŽENANA MIRNO NE SPAVA: BiH se pričom ne brani, očitala lekciju Sabini Ćudić

Pozvala Sabina Ćudić jučer na mir i stabilnost, odgovornost izabranih iz RS, Federacije, Distrikta Brčko…

Možda bih mirno spavala, samo da nije brojnih poruka iz RS. Uz to, dobro poznajem Sinišu Karana, popila sam sa njim toliko kafa da vam sa sigurnošću mogu reći – zeznut igrač, jedan od najopasnijih u RS, a ja ozbiljnog protivnika nikad ne podcjenjujem. Obrazovan, obučen, elokventan, strateg, odmjeren, hladan kao špricer, s puno utakmica u nogama.

Kad ga je Dodik postavio na čelo MUP-a pratila sam pomno, jer Karanovi kapaciteti su iznad te pozicije, s druge strane ne treba zaboraviti da je Biljana Plavšić svojevremeno rekla, možda mi (RS) nemamo vojsku, ali imamo policiju… Policiju koju su, govorim, na primjer, o jedinicama za posebne namjere, obučavali ozbiljni instruktori iz Srbije i Rusije, i naoružavali. Imate vrhunske analize Srđana Šušnice o tome.

Sarajevski mediji su ismijavali Karana, napao ga Dodik u sudnici. Nisam bila, ali na neviđeno garantiram da Karan nije ni trepnuo. Ali, sjećam se i da su, onako usput, napisali i kako se Dodik žalio da ga je Karan savjetovao da to uradi…

I zato ako Karan šalje ovakve poruke, obratila bih ozbiljnu pažnju na njih, kao i na plan A i plan B, ko god ga saopćio. Dobro bih provjerila prije paušalnih ocjena da su to isprazne priče i da od toga nema ništa…

Drugi razlog zašto ne mogu mirno spavati je sljedeći:

Je li Ćudić saopćila svoj stav ili zajednički stav zauzet na nekom sastanku predstavnika vlasti: Konakovića, Nikšića, Forte, Heleza, Bećirovića, Rame Isaka, Almira Džuve… koji su procijenili situaciju, usvojili neke zaključke, dogovorili kako odgovoriti na prijetnje koje dolaze iz RS?

Da li je možda na takav sastanak “vrha“ pozvan i Komšić, drugi član Predsjedništva BiH, koji možda nije dio te koalicije, ali ima veliko i političko i ratno iskustvo? Jer, drastična je razlika između odgovora na ova pitanja.

Treći razlog moje zabrinutosti je spominjanje Brčkog.

Svi koji ponešto znaju o politici i sigurnosti znaju koliki je strateški značaj ovog distrikta. Za one koji ne znaju, podsjetit ću da je Brčko bilo među strateškim ciljevima srpske republike 1992. zbog važnosti koridora koji bi spojio Semberiju i Krajinu, ili pojednostavljeno, srpske teritorije od Srbije, preko BiH do Hrvatske. Naš tim je tu odigrao vrhunsku utakmicu, Brčko je dobilo status distrikta, tampon zona između srpskih teritorija. Taj tim je u penziji, došli mladi, preuzeli pozicije…

Prije nekoliko dana objavljeno da je izabran predsjednik Naše stranke u Brčkom. Tamo bio i to potvrdio Dragan Mioković.

U najkraćem, radi se o nekom mlađahnom momku koji je, koliko sam vidjela prije toga bio u NiP-u, Stranci za BiH…, a poznat je po izjavi, kad se saznao da je malo “dilao“ rekao da je bio pošten jer kod njega je “gram bio gram“. I sad bi on trebao promišljati strategije i politike za distrikt.

Da se ne radi o mojoj zemlji i preozbiljnim pitanjima valjala bih se od šege, ovako, jeza me spopada.

Ruske medije pratim godinama iz prostog razloga što oni prate nas, odnosno BiH. Krajem prošle godine, dok je RS pravila dokument o “razdruživanju“, objavljen je tekst koji ničim, od imena autora do naslova, nije skretao pažnju.

Da ne nabrajam sve što autor navodi u tvrdnjama da je BiH nemoguća država, Dejton privremena tvorevina, muslimani kontroliraju četvrtinu teritorije…, ali navest ću vam kako piše o mapama (podjele BiH). Ovo ne mogu prepričati:

“Odloženo rešavanje “međuentitetske linije u oblasti Brčko” navodilo je na zaključak kakva će biti odluka Srbima nenaklonjene arbitraže. Nije ni najmanje upitno da je kondominijumski Brčko Distrikt formiran kako bi postao “makaze nad pupčanikom”, tj. kako bi se Republika Srpska presekla na dva dela i pokušalo preventivno onemogućavanje njenog osamostaljenja. To je opštepoznat, najupečatljiviji konkretan, teritorijalni pokazatelj ucenjivačkog “vezivanja” Republike Srpske za Federaciju BiH, a radi očuvanja celovite BiH.

A ima još sličnih indikativnih slučajeva. Tako, formiranjem nekolicine “džepova” međuentitetska granica je presekla saobraćajnice koje povezuju gradove i oblasti u Republici Srpskoj, otežavajući njeno samostalno funkcionisanje (tešanjsko-jelaški je presekao vezu Teslića i Doboja; čelićki vezu Lopara i Brčkog). Treba pomenuti i nekoliko na prekidanje veoma osetljivih suženja njene teritorije (Kozlučko, Oglečevsko, Mrkonjićki “vrat”, “Koridor života”).

Na takve primere trebalo bi obratiti pažnju prvenstveno iz bezbednosnih i geoekonomskih razloga, a u perspektivi i sa stanovišta razduživanja Republike Srpske od Federacije BiH. Takav tipičan morfo-teritorijalni sklop je izduženi deo Federacije BiH – Goraždanski panhandle. Nastao je od nekadašnje muslimanske ratne tzv. bezbednosne zone UN (jedna od šest uspostavljenih 1993. godine) koja je “dejtonskom mapom” proširena i teritorijalnim, a ne saobraćajnim koridorom spojena sa muslimanskom centralnom Bosnom.

Prostire se od Pendečića kod Trnova do desne dolinske strane Drine kod Goražda (Kolijevke) u dužini od oko 45 kilometara. Na najužem mestu širok je samo pet kilometara, a na najširem 22 kilometra. Uz Drinu, od severoistočne periferije Goražda do Ustikoline, drumsko rastojanje iznosi oko 26 kilometara. Ima dvadesetak hiljada stanovnika i površinu 570 kvadratnih kilometara, od kojih je 505 u sastavu Bosansko-podrinjskog kantona Goražde, a ostatak pripada Sarajevskom kantonu.

Federaciju BiH prstasto “izvodi” na Drinu, a istovremeno se duboko uklinjuje u istočno “krilo” Republike Srpske i gotovo do presecanja joj narušava kompaktnost. Stoga može da bude saobraćajno, geopolitički i geostrategijski funkcionalizovan suprotno srpskim interesima. Preseca jedinu kvalitetnu drumsku saobraćajnicu koja povezuje zapadni deo Crne Gore, istočnu Hercegovinu i gornje Podrinje sa Romanijskim platoom, srednjim i donjim Podrinjem, te jugozapadnom Srbijom.

Islamističke, neoosmanske i velikobosanske ekspanzionističke pretenzije kalkulišu sa tim karakterističnim delom Federacije BiH kao sa neposrednom “vezom Bosne i Sandžaka” i ključnom karikom na tzv. Zelenoj transverzali za prodor na Balkan. Ko ne veruje i to smatra “teorijom zavere”, neka pažljivije pročita Strategijsku dubinu, kapitalno delo programskog karaktera Ahmeta Davutoglua, univerzitetskog profesora, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova (2009-2014) i predsednika vlade Turske (2014-2016).

Goraždanski “ispust” ometa ravnomerniji regionalni razvoj istočnog dela Republike Srpske, preseca njenu podrinjsku integracionu osovinu i razdvojene, u privrednoj “depresiji”, drži gornje (Foča) i srednje Podrinje (Višegrad, Bratunac). Između njegovog najisturenijeg dela (uzvodno od Goražda) i granice Republike Srpske (BiH) sa Crnom Gorom nalazi se Oglečevsko suženje (po Oglečevskoj rijeci) gde se širina teritorije Republike Srpske smanjuje na samo šest kilometara. Radi se o planinskom, šumsko-pašnjačkom, retko naseljenom, etnički mešovitom i bezbednosno delikatnom pojasu, osetljivom na presecanje.“

Istražila sam. Autor je član SANU-a. U jednom hrvatskom mediju sam o njemu našla ovo: jedan od najznačajnijih geopolitičara Srbije, inače autor serije etničkih karata bivšeg jugoslavenskog prostora i jedan od pokretača znanstvenog projekta “Etnički prostor Srba”. Prof. dr. kao i Karan.

Rado bih ja vjerovala Ćudić i podržala je, ali… (Dženana Karup Druško)