Solarni paneli smanjuju račun za struju do 80 posto

Solarni paneli mogu umanjiti račune za struju do čak 70 odsto! Broj onih koji proizvode električnu energiju iz solarnih panela dostigao je brojku od 3.100, a veliko interesovanje pospešile su subvencije, smanjenje poreza i naknada.

Sručnjaci posle nedavnog kolapsa sa električnom energijom u Hrvatskoj, BiH, i Crnoj Gori navode da su jedno od rešenja za bezbedniju budućnost upravo solarni paneli. Vlada Srbije usvojila je novu Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, a najvažnije je smanjenje troškova naknade za kupce-proizvođače, odnosno prozjumere.

– Kupcima-prizvođačima će se povećati uštede na računima za struju, odnosno smanjiće im se računi za električnu energiju. Najvažnija izmena je da će od sada naknadu za povlašćene proizvođače električne energije plaćati na razliku predate i preuzete električne energije iz mreže – rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom Uredbe.

 

Prozjumerima na ruku ide i to što je Srbija jedna od najosunčanijihih zemalja u Evropi, sa više od 270 sunčanih dana, i to predstavlja veliki potencijal za proizvodnju čiste energije. Naša zemlja već opreuzima primat u regionu u ovoj oblasti.

– Za jedno domaćinstvo koje troši u proseku oko 600 kWh mesečno, najoptimalnije rešenje je solarna elektrana snage 6 kW, što praktično zauzima nešto manje od 30 metara kvadratnih krovne površine – objašnjava za Kurir Nikola Đorđević, stručnjak za solarne elektrane Green Watt innovations.

 

Na sajmu u Minhenu predstavljene su i inovacije u oblasti inteligentno upravljanih hibridnih solarnih sisitema, koji osim solarnih panela, invertora i baterija kao glavnih delova sistema, imaju mogućnost povezivanja sa punjačima električnih automobila i toplotnih pumpi.

– Za uložen jedan kWh električne energije, toplotne pumpe vam mogu dati tri do četiri kWh toplotne energije za grejanje ili hlađenje. Na ovaj način možemo kompenzovati gubitke u proizvodnji električne energije u termoelektrani i postići efekat da se grejemo ili hladnimo korišćenjem električne energije vrlo efikasno, a još ako tu elekričnu energiju trošimo iz sopstvene solarne elektrane, onda praktično ličnim primerom direktno utičemo na smanjenje zagađenja životne sredine uz maksimalne uštede i visok nivo komfora – ističe Đorđević.

Ako smatrate da bi vašem krovu dobro pristajali solarni paneli i razmišljate o ovoj korisnoj investiciji, Srbija nudi mogućnost da postanete prozjumer, a procedura ugradnje je krajnje jednostavna.

– Građani mogu izgraditi solarnu elektranu na krovovima svojih kuća o svom trošku ili uz pomoć subvencija. Izvođači radove izvedu u roku od jednog do dva radna dana. Zatim izvođač radova šalje elektronskom poštom dokumentaciju Elektrodistribuciji sa zahtevom za zamenu brojila i priključenje elektrane. Nakon zamene brojila, građani potpisuju ugovor o potpunom snabdevanju sa EPS. Lokalna ED izlazi na teren i vrši interni tehnički pregled. Izdaje potvrdu o priključenju i vlasnik elektrane se upisuje u registar kupaca-proizvođača – objašnjava Đorđević.

 

Ukoliko su pruzjumeri pravna lica onda je procedura nešto komplikovanija, posebno ako su elektrane snage veće od 50kWh za šta je potrebno pribavlajnje građevinske dozvole i proces se može odužiti od nekoliko meseci pa do godine.

Solarni paneli su označeni kao jedni od glavnih aduta obnovljive energije i smanjenja zagađenja. Ali važno je istaći i finansijske aspekte, odnosno značajno umanjenje računa i to od 50 do čak 80 odsto u porešenju sa periodom kada su korišteni neki drugi izvori energije u domaćinstvu.

– Što je veća potrošnja energije u toku meseca, veća je cena energije po kWh. Tako da oni koji troše na primer oko 10.00 kWh mesečno, period povraćaja investicije sa aktuelnim cenama solara na tržištu za elektranu optimalne snage od 10 kW je oko šest godina, dok je sa subvencijom oko četiri godine – naglašava naš sagovornik.

Od 1. jula maksimalna instalisana snaga solarne elektrane za kupce-proizvođače koji nisu domaćinstva će biti 150 kW, kaže Đorđević i dodaje da da ovo ograničenje ne bi trebalo primeniti na sve.

– U Srbiji imamo mnogo kompanija u privredi i industriji čija je angažovana snaga priključka daleko iznad 150 kW i kojima je mnogo veća motivacija ulaganje u izgradnju solarnih elektrana od 500 i više kilovata. Time bi se umnogome rasteretili srednjenaponski vodovi u elektrodistributivnoj mreži, kompanije bi imale višetruke benefite zbog ušteda koje bi ostvarile eksploatacijom solarnih elektrana.