Rusija upozorila svijet: Doći će do nuklearne katastrofe u slučaju da …

Dok se tenzije na Bliskom istoku opasno zagrevaju, Moskva šalje poruku koja ne ostavlja mnogo prostora za tumačenja – ako dođe do otvorenog sukoba između Zapada i Irana, svet bi mogao zakoračiti u spiralu katastrofe iz koje nema povratka.

Ova dramatična poruka dolazi nakon što su SAD i Izrael izveli novu seriju napada na položaje koje povezuju s Teheranom, dok sve češće procure informacije da Vašington i Tel Aviv razrađuju planove za napade na iransku nuklearnu infrastrukturu.

Reči Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, odjeknule su snažno i jasno: „Korišćenje sile protiv Irana, pogotovo kada se radi o udarima na nuklearnu energetsku infrastrukturu, predstavlja crvenu liniju.

Posledice takvih poteza bile bi radiološki i humanitarno razorne – ne samo za Bliski istok, već i za ceo svet.“ Ton koji dolazi iz Moskve je znatno zaoštren u odnosu na ranije izjave, a diplomatski krugovi u Teheranu i Damasku to tumače kao znak da Kremlj više nije spreman da ostane po strani.

U senci tih upozorenja odigrava se i niz oružanih incidenata – od Jemena do Sirije. U Jemenu, grupa koja ima bliske veze sa Iranom, poznata kao Huti, tvrdi da su pogođeni vodni resursi i civilna infrastruktura, što je izazvalo dodatne tenzije u regiji.

Iz Damaska stižu izveštaji da su izraelske snage ciljale vojne objekte u Damasku, Hami i Homsu, a sirijska strana tvrdi da je cilj bio da se oslabi njihova bezbednosna mreža.

U međuvremenu, Pariz podiže uzbunu – prema izjavama francuskih diplomata, ako se nešto hitno ne preduzme, scenario direktnog oružanog sukoba SAD-a i Irana postaje sve izvesniji.

U pozadini svih ovih dešavanja nalazi se pitanje koje tinja decenijama – iranski nuklearni program. Zapad dugo sumnja da Teheran razvija nuklearno oružje pod plaštom civilne energetike, dok iranski lideri uporno tvrde suprotno. Ipak, analitičari upozoravaju da količina obogaćenog urana daleko prevazilazi ono što je potrebno za energetske potrebe.

U Vašingtonu, predsednik Tramp, koji je poznat po svom oštrom tonu prema Iranu, najavio je mogući scenario u kojem će SAD delovati „kao nikad pre“, ako Teheran ne pristane na novu nuklearnu nagodbu.

Postavljen je i krajnji rok za pregovore, uz zahtev za potpunim uništenjem svakog potencijalnog nuklearnog kapaciteta. Odgovor iz Teherana nije dugo čekao – iranske vlasti zatražile su promptan napad na američku vojnu bazu Dijego-Garsija, poznatu kao strateški centar za operacije SAD u Indijskom okeanu.

Diplomatski izvori iz Teherana ističu da je Švajcarskoj, koja predstavlja američke interese u Iranu, predato zvanično pismo s oštrim upozorenjem. U poruci se, između redova, čita spremnost Irana da odgovori istom merom na svaku pretnju, pa čak i preventivno, ukoliko procene da je bezbednost zemlje ugrožena.

Na sve to nadovezuje se još jedno važno poglavlje: Strateško partnerstvo Rusije i Irana. Iako formalno ne postoji obaveza međusobne odbrane, januarski dogovor između Moskve i Teherana značajno je produbio vojno-političke veze.

Zamenik ruskog šefa diplomatije, Sergej Rjabkov, poručio je da bi bilo kakva akcija usmerena ka iranskim nuklearnim postrojenjima mogla da dovede do najšire moguće destabilizacije čitavog regiona. „To bi moglo da pokrene lanac događaja koji niko više ne može kontrolisati“, naglasio je on.

U analitičkim krugovima sve se glasnije govori o mogućnosti da SAD i Izrael ne stanu samo na taktičkim udarima na iranske saveznike, već da pokušaju preventivno da osujete ceo nuklearni projekat Islamske Republike.

Strah je dodatno pojačan izveštajima koji govore o iranskim raketama sa dometom preko 3000 kilometara, koje bi mogle nositi nepoznate bojeve glave. To stavlja i evropski kontinent u potencijalni domet.

Vlada mišljenje među međunarodnim posmatračima da se opasna igra živaca odvija tik ispod radara svetske javnosti, koja je trenutno zaokupljena drugim krizama.

Ali za one koji prate zbivanja na Bliskom istoku, osećaj „deja vu“ postaje sve jači – kao da se ponovo pleše na ivici ambisa, dok se svet pravi da ne čuje kako zemlja podrhtava.

Ukoliko diplomate ne preuzmu primat nad generalima, sve ukazuje na to da bi sledeći meseci mogli doneti prekretnicu ne samo za region, već i za globalni poredak.

Nije više pitanje da li će neko prvi povući obarač – pitanje je koliko brzo će sve eskalirati kada se to desi. A tada više neće biti ni vremena ni prostora za demantije i pregovore.