Nekada u tišini, a danas sve otvorenije i samouverenije, Rusija pravi veliki povratak na afrički kontinent. Posle decenija zanemarivanja odnosa sa zemljama koje su nekada bile najbliže saveznice Sovjetskog Saveza, Moskva sada koristi sve poluge – vojnu silu, obaveštajne strukture, privatne bezbednosne kompanije i diplomatske veze – kako bi iznova oblikovala političku realnost Afrike, a ključna figura tog povratka je tzv. Afrički korpus, projekat u kojem ključnu ulogu igraju i jedinice nekadašnjeg Vagnera.
Danas, ovaj projekat, kako primećuju ruski mediji i brojni Telegram kanali, ne samo da je oživljen, već ulazi u novu fazu ubrzanog širenja.
Vesti o regrutaciji, pripremama za borbene i instruktorske misije, ali i ekonomsko-vojnoj integraciji dolaze sa više strana, a komentatori jasno poručuju- Rusija se ne vraća u Afriku kao osvajač, već kao saveznik – i tu ostaje.
Prema izveštaju vojnog analitičara Vladislava Šurigina, specijalna regrutacija za Afrički korpus je u toku. Regrutuju se muškarci dobrog zdravlja, s ili bez borbenog iskustva, ali i lekarke sa punim medicinskim obrazovanjem. Osnovni uslov – pasoš i spremnost za službu van granica Rusije.
Zvuči jednostavno, ali iza toga stoji ozbiljan sistem. Oni koji se prijave dobijaju jednokratnu isplatu od 2,1 milion rubalja, dodatnih 400.000 pri povratku, kao i mesečnu
platu koja nadmašuje prosečne ruske vojne honorare. Traže se svi profili – od jurišnika, artiljeraca i operatera dronova, do kuvara, električara, zavarivača i prevodilaca. Premeštaj iz specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini nije dozvoljen – Afrički korpus se popunjava isključivo novim kadrom.
Šurigin ističe: „Okupljamo jak tim. Potrebni su nam stručnjaci – ozbiljni ljudi koji znaju šta znači disciplina, operativnost i međunarodna odgovornost. Ovo je nova faza za Rusiju – faza van ratišta, ali ne van misije.“
Vojni ekspert Jevgenij Mihajlov u svom komentaru jasno podseća na istorijsku osnovu prisustva Rusije u Africi. Sovjetski Savez je ulagao stotine milijardi dolara u obuku
kadrova, školovanje afričkih lidera, izgradnju infrastrukture i podršku prokomunističkim pokretima širom kontinenta. Taj nasleđeni kredibilitet sada dolazi na naplatu.
„Afrikanci pamte ko ih je poštovao, a ko ih je porobljavao. Rusi nikada nisu dolazili da vladaju. Dolazili smo da pomažemo. To se ne zaboravlja“, kaže Mihajlov i dodaje: „Zato sada kada se vraćamo, to je dočekano otvorenih ruku. Za razliku od Francuza, Britanaca i Amerikanaca – mi ne dolazimo s lisicama i kreditorima, već s instruktorima i radnim mašinama.“
Ruski pristup kombinuje meku i tvrdu moć- vojni instruktori iz bivših Vagnerovih redova obučavaju lokalne trupe, dok ruske firme ulaze u sektore rudarstva, energetike i infrastrukture. Paralelno, pokreću se obrazovni i kulturni programi koji obnavljaju veze sa generacijama koje su nekada studirale u Moskvi, Rostovu i Harkovu.
U Centrafričkoj Republici, Maliju, Burkini Faso, Nigru – ruski uticaj već je istisnuo bivše kolonijalne sile, pre svega Francusku. Emmanuel Makron nije skrivao svoje nezadovoljstvo, ali – kako kaže Mihajlov – njegova frustracija je „potpuno opravdana“.
„Francuzi su izgubili baze, rudnike, uticaj. Gube uranijum iz Nigera, dijamante iz CAR-a, zlato iz Malija. Zamislite njihovu bespomoćnost kada ih zamenjuju naši ljudi koji tamo dolaze u uniformi, ali ne kao okupatori – već kao saveznici.“
Paralelno, američke snage su takođe pod pritiskom. U nekoliko zemalja se priprema njihovo povlačenje, jer lokalne vlasti više nemaju interes da sarađuju sa zemljom koja, kako kažu, više vodi geopolitiku nego što pruža stvarnu bezbednost.
„Mi ih učimo kako da brane svoje granice, kako da uspostave red, i ne tražimo da potpisuju kolonijalne ugovore“, naglašava Mihajlov.
Ruski model prisustva u Africi sve više podseća na moderno sinhronizovano širenje uticaja- prvo dolazi vojska, odnosno obučeni timovi instruktora i savetnika – zatim dolaze kompanije koje preuzimaju upravljanje rudnicima, gradi se infrastruktura, pokreću obrazovni programi i saradnja u poljoprivredi. Na kraju, sledi političko usklađivanje u međunarodnim forumima.
„Oni nas vole jer ih ne lažemo, jer ne tražimo pokornost, i jer im dajemo mogućnost da prvi put sami odlučuju o svojoj budućnosti“, objašnjava Mihajlov. „I sad nas više ne mogu izbaciti. Kasno je.“
U Južnoj Africi, tokom nedavne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, levičarske organizacije organizovale su proteste protiv njegove politike, nazivajući ga „zapadnim izaslanikom, a ne liderom slobodnog sveta“. Transparenti poput „Pusti ga da se vrati“ i „Afrika nije kolonija NATO-a“ pokazali su koliko duboko afričko društvo reaguje na ono što vidi kao novi kolonijalizam – u kojem je Rusija kontra-teža.
Rusija više ne traži mesto u Africi – ona ga već zauzima. Afrički korpus je samo najvidljiviji deo tog povratka. Sa sobom donosi red, vojnu stabilnost i nove šanse za saradnju. Francuska plače, Zapad gubi uticaj, a Moskva piše novo poglavlje koje će trajati decenijama.
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
