Glumac Dragan Bjelogrlić otkrio je gostujući u emisiji svog kolege Andrije Miloševića da se svojevremeno sumnjalo da ima epilepsiju.
Govoreći o raznim događajima iz života i karijere, Bjela se prisjetio scene iz najranijeg djetinjstva koja je na njega ostavila veliki pečat, te mu je i dan-danas tolerancija na bilo koju vrstu boli veoma niska.
“Kad sam imao devet meseci, još sam bio u Opovu, baš negde kada sam se selio u Beograd… žena koja me je čuvala, ispustila me je i ja sam pao na glavu. Bio sam dugo u nesvesti, moji su se svi bili uplašili, i posledica toga je bila da sam ja nekoliko godina kako osetim bol, padao u fras, zacenim se… Čak su se uplašili da imam epilepsiju. To je trajalo par godina i sad me već sećanje vraća u period kada sam prezdravio i počeo to da zloupotrebljavam i kada mi nešto nije po volji ja padnem u fras”, prisetio se Bjela.
Kako je rekao, ostala je još jedna stvar.
“Ostao mi je jako nizak prag tolerancije na bol i burno reagujem kada osetim bol, kako fizičku, tako i ovu duševnu. Često impulsivno reagujem i pogrešno, ali prosto ne mogu da trpim bol. Tu i jeste mudrost, jer život se sastoji iz jednom i drugog bola – ispričao je Dragan.
On je otkrio šta je za njega život.
“Jedno dugo putovanje, nekad dugo, nekad kratko… Vidimo iz istorije da i kratka putovanja nekad ostanu sadržajnija i upečatljivija od dužih. To zaista jeste jedno putovanje sa puno prepreka. Ako godine nešto donose, ako čovek zna da ih nosi, ako sumiraš to iza sebe i pokušaša da to iskustvo koristiš za ono što je pred tobom, jeste jedan put pun prepreka. Često i sam sebi određuješ prepreke i tu treba da budeš dovoljno mudar da nađeš meru da sa njima možeš da se nosiš i to se verovatno zove mudrost življenja”, zaključio je Dragan Bjelogrlić u razgovoru sa Andrijom Miloševićem.
