Ivana Slijepčević i Aleksije Grgur, obrazovani na Univerzitetu u Novom Sadu, mladi i politički angažovani. Ona je završila Tehnološki, a on Filozofski i Pravni fakultet. Ipak, dok čeka posao u struci, ona radi u kladionici, dok je on za četiri godine promenio pet radnih mesta. Ona kaže da je sistem prema njoj maćehinski nastrojen, a on da je sve dobio, ne zahvaljujući politici nego isključivo kompetencijama i smatra da nije prava adresa za razmatranje uticaja političkog angažmana na poslovni razvoj mladog čoveka.
Milorad Dodik je pre nekoliko godina poručio studentima da mogu biti bogzna kako uspešni, ako nisu u sistemu vlasti, sve je uzalud. Kakve refleksije takvi stavovi ključnih funkcionera u zemlji imaju na živote stvarnih ljudi možda može da pokaže primer iz Gacka.
Dok Ivana Slijepčević, master prehrambene biotehnologije radi u kladionici jer već tri godine ne može da dobije posao u struci, dotle je Aleksije Grgur promenio više radnih mesta. Kaže da je povlačio poteze u skladu sa svojim ambicijama i postavlja pitanje: “Koliko ljudi u Gacku ima završena dva fakulteta?”
Grgur: Nisam prava adresa za ovu temu
Iako ne želi da maše fakultetskim diplomama, jer je to lični izbor, Aleksije smatra da je njegov poslovni put isključivo odraz kompetencija. A on je, za nepune četiri godine promenio pet radnih mesta. Bio je načelnik jednog opštinskog odeljenja, direktor dve ustanove i stručni saradnik u Gacku, a od pre koji mesec je prešao u Trebinje da kao svršeni pravnik odradi pripravnički staž u Elektroprivredi RS.
Grgur je široj javnosti Hercegovine poznat i kao kandidat SNSD-a za poslanika na poslednjim opštim izborima pre dve godine. I Direkt je o njemu pisao pre četiri godine kada je imenovan za v. d. načelnika Odeljenja za zajedničke poslove u opštini Gacko što je ovom diplomcu svetske književnosti, ako prenebregnemo pripravnički i malo nastavničkog staža, praktično bilo prvo zvučnije nameštenje.
Dolazeći načelnik Milinković Ognjen je tada rekao da su kadrovska rešenja njegov izbor i, uprkos očitom neispunjavanju osnovnih uslova, stao iza svojih predloga. No, Grgur je na tom mestu ostao tek mesec i po. Već sredinom februara ga skupštinska većina razrešava načelničkog i imenuje za v.d. direktora Radio Gacka. Njegov mandat su obeležili pokušaji pritisaka na rad novinara, skidanje priloga koji ne odgovaraju politici koju zastupa, ali i omogućavanje jednoj zaposlenoj da sa bolovanja bude unapređena te da živi u Beogradu, a prima platu iz Gacka.
Uoči opštih izbora 2022. Grgur je morao da podnese ostavku na mesto prvog čoveka radija kako bi se kandidovao za poslanika. Mandat nije osvojio, ali jeste ostao na opštinskom budžetu- prešao je u službu za statistiku kao samostalni stručni saradnik. Uporedo je privodio kraju studije prava na Univerzitetu u Novom Sadu.
U međuvremenu je ostalo upražnjeno mesto direktora Narodne biblioteke u Gacku. Reklo bi se, idealno mesto za ovog eruditu i mastera svetske književnosti. No, Grgur se ni tu ne zadržava dugo. Krajem leta, kao svršeni pravnik, prelazi u ERS u Trebinje. Da li je pripadnost stranci omogućila za kratko vreme toliko rukovodećih pozicija uprkos očitom nedostatku iskustva, Grgur kaže da je politička pripadnost bila važna samo za ona mesta za koja je potrebno sranačko glasanje- izbor za načelnika odeljenja i direktora Radio Gacka, odnosno tamo gde je postojala potreba da skupštinska većina da svoj pristanak.
“Ja smatram da imam dovoljno kompetencija i mimo politike, a ovo zaslužuje ozbiljniji razgovor”, kratko je prokomentarisao Aleksije Grgur.
Slijepčević: Diploma u fioci
Ivana Slijepčević, pak, nije imala sreću da dobije rukovodeće mesto. U stvari, Ivana nije mogla da računa na bilo kakvo radno mesto. Kao svršeni student Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu bilo je problema da dobije da odradi i pripravnički staž.
“Iako sam imala šansu da radim u Vojvodini, profesorica sa fakulteta mi je ponudila da mi napiše preporuku za prečistač vode u Zrenjaninu, ja sebe nisam videla tamo. Prvi dan kad sam završila fakultet znala sam da želim kartu u jednom smeru i da želim da svoju profesionalnu i ličnu karijeru gradim u Gacku. Međutim, Gacko mene nije baš dočekalo raširenih ruku”, konstatuje Ivana dodajući da na posao u struci čeka tri godine.
Ivana je završila smer prehrambene biotehnologije, između ostalog stručna je i za praćenje kvaliteta otpadnih voda. Njen san je da radi u sektoru hemijske pripreme vode (HPV) na Termoelektrani. U međuvremenu, bilo je zapošljavanja, ali su angažovani ljudi stranački podobni, s diplomama stečenim na privatnim fakultetima, tvrdi Ivana.
“Gacko je malo mesto, svi znaju ko je kako učio i gde je završio. Ni u jednom trenutku nisam osetila da se vodi računa o mladim, kvalitetnim i obrazovanim ljudima”, kaže Ivana, dodajući da je ovde važniji jedan glas nego mladi koji se vraćaju. Smatra da će, ako se ovako nastavi, sve manje ljudi želeti da se vrati u Gacko.
“Poslednjih godina, vrlo mali broj ljudi se vratio, a i oni koji jesu, ovde nemaju mesta. Znam mnoge koji žele da se vrate, ali ne po svaku cenu. Ne bi želeli da sve ostave po strani i rade bilo kakav posao da bi bili ovde”, kaže Ivana.
Na poslednjim izborima Ivana je bila na listi SDS-a za odbornika. Iako nije ušla u skupštinu, kaže da je njen motiv bila želja da nešto menja. “Više sam se politički angažovala jer je sistem u kome živimo stvarno loš. Mislim da ovakav sistem nikome ne odgovara ako je normalan. Moj angažman nije bio motivisan željom da nađem posao u struci, mada to ljudi prvo pomisle i pitaju. Meni ništa nije obećano. Nisam ušla u tu priču zbog obećanja da ću dobiti posao. Ali, stvarno ne mogu da gledam ovakav sistem u kome živimo. Raselićemo se, uskoro neće biti mladih koji će imati bilo kakvu želju i volju”, smatra Ivana, nadajući se da će ljudi u budućnosti imati više sluha za mlade.
Ivana priznaje da nije bio lak trenutak kad je spakovala diplomu u ladicu i prihvatila posao koji nije adekvatan, ali želja da se vrati u Gacko bila je velika i to je još drži.
“Ne znam da li će se to vremenom promeniti, možda mi sve dosadi. Ovo nisu laki poslovi, radim po 12-13 sati dnevno, ali me trenutno nosi neka energija i nada da će biti bolje i stvarno se nadam u neku bolju budućnost Gacka”, priča Ivana. “Stvarno mislim da u Gacku ima perspektive, samo nam treba neka pokretačka energija da se svi malo trgnemo iz besmisla. Svima nam se život sveo na: samo da počnem da radim na termoelektrani. Ali, kad počneš, da li stvarno radiš? Pojedini ljudi godinama ne dolaze, donose bolovanja, lažna, naravno. Meni da se pruži prilika, ja bih svaki dan vrlo rado išla da radim”, govori Ivana, objašnjavajući da je i pripravnički staž odradila dolazeći svaki dan na posao, za razliku od većine koji su koristili mogućnost da ne dolaze.
U međuvremenu, radi u kladionici svesna da to nije posao koji joj odgovara, ali je morala nešto da radi. No, ističe da nije od onih koji odustaju od svojih snova i da sa svojom strukom nema konkurenciju na birou i veruje u neku bolju budućnost Gacka.
