Iznenađenje u ruskoj isporuci: šta je Kina otkrila u sistemima S-400?
Kada je Kina još 2014. godine zaključila ugovor od više milijardi sa Moskvom o kupovini naprednih ruskih sistema PVO S-400 „Trijumf“, u Pekingu su to doživeli kao veliki korak u jačanju nacionalne protivvazdušne odbrane i zbližavanju dve strateške sile.
Međutim, kako sada prenosi kineski portal Sohu, čitava priča ima i skriveni sloj koji je godinama ostao neotkriven.
U to vreme, sporazum je izazvao globalnu pažnju. Bilo je jasno da se radi o prekretnici u vojnoj saradnji Rusije i Kine. Ali sada, desetak godina kasnije, postavlja se pitanje: zašto se o tim sistemima u Kini gotovo više i ne govori?
Prema tvrdnjama novinara Sohu-a, sistemi S-400 koje je dobila Kina retko se pominju u vojnim izveštajima, a još ređe u zvaničnim saopštenjima ili operativnim prikazima. To bi samo po sebi moglo biti slučajnost – ali nije.
Kineski stručnjaci su očekivali mnogo. S-400 „Trijumf“ važi za jedan od najsposobnijih sistema PVO na svetu. Može da detektuje i neutrališe razne ciljeve – od borbenih aviona do balističkih objekata.
Ipak, kako je sada isplivalo, ruska strana je u isporučene verzije „ugradila“ određene zaštitne mere – kako bi zadržala svoje tehnološke prednosti.
Prema informacijama iz Sohu-a, Rusija je Kini isporučila pojednostavljenu, izvoznu verziju S-400. Neke ključne funkcije i sofisticirane sposobnosti bile su, kako se navodi, deaktivirane. Drugim rečima, sistemi jesu sposobni, ali ne u punoj meri kao verzije koje koristi Moskva za sopstvene potrebe.
„Verzija za izvoz očigledno ima tehnološke barijere“, konstatuju kineski autori.
Zašto bi Rusija to uradila? Pa, pre svega da bi zaštitila svoje inovacije od potencijalnog kopiranja. Kineska vojna industrija poznata je po naporima da brzo uči i preuzima strane tehnologije. Ipak, u ovom slučaju – naišla je na dobro promišljen zid.
Postojali su pokušaji da se „otključaju“ blokirane funkcije S-400, ali, kako piše Sohu, oni nisu dali rezultate. Te ambicije su ubrzo ostavljene po strani, a isporučeni sistemi raspoređeni su na jugu Kine – gde i danas ostaju u funkciji, ali bez zvučne propagande i detalja o stvarnim sposobnostima.
Uprkos svemu, ovo pitanje nije ozbiljno narušilo vojnu saradnju Moskve i Pekinga. Naprotiv, zajedničke vojne vežbe i tehničke razmene između dve zemlje i dalje se intenziviraju.
Kupovina S-400 je, paradoksalno, ipak ojačala strateško poverenje – iako nije donela sve ono čemu su se kineski inženjeri nadali.
Šta to znači za buduće ugovore? Verovatno da će svaka velika vojna isporuka iz Rusije dolaziti sa određenim „ključem“, poznatim samo proizvođaču. A Kina, kao i druge sile u razvoju, moraće da odluči da li joj je više stalo do oružja – ili do pristupa znanju iza njega.
Jedno je sigurno: u svetu odbrambenih tehnologija, prava moć leži ne samo u sistemima koje koristiš, već u onome što znaš o njima – i onome što ti nije dato da znaš. (KURIR)
