Otvoreno pismo Đokoviću: “Novače, brate Srbine!”

– Počela sam da gledam, a ne tenis, počela sam da gledam tvoje nastupe, posle tvog odbijanja da se podrediš želji da ti nametnu nešto u šta duboko ne veruješ (i meni, ako je to bitno) i čemu se celo tvoje biće odupire. Znala sam da te neće slomiti jer si čovek, sportista, Balkanac i ne stidiš se i ne plašiš se da to izgovoriš naglas pred čitavom svetskom gomilom koja šišti – piše Robeva i nastavlja:

– Nemoj se stideti da se zoveš Srbinom! Za razliku od mnogih koji ti zavide, ne na slavi, ne na novcu, već pre svega na tome, što možeš i što jesi slobodan čovek! Čovek, pa sportista! Da se možeš odreći bezbednog, luksuznog života bez oblaka, zarad sporta i pre svega zarad stvari koju sportom braniš i koju, nažalost, mnogi ne razumeju. Zapravo, malo ko to razume (van naroda i svoje zemlje), ne mogu da progutaju da to činiš na jedinstven način, nekad kroz smeh, zadirkivanje, nekad kroz suze… Ali uvek sa verom i samopouzdanjem pobednika.

Podsetila je Robeva na neke sadašnje postulate u sportu koji nemaju logike:

– Gledala sam tvoje učešće na nedavnom takmičenju, radovala se tvojoj pobedi, kao naša deca. Igrala sam i pevala pesme, zajedno sa tobom, dočekivala sam te u Beogradu. Posle košmara nazvanog otvaranjem takmičenja, posle gluposti sa ženama u boksu, nakon što su ruskim i beloruskim sportistima uskratili pravo da predstavljaju svoju zemlju i ćutanja učesnika, vratio si mi veru u smisao sporta. Hvala ti! Zahvaljujem na časti kojom si nas počastio, na cilju koji si prihvatio, na radosti kojom si ispunio i naša srca…

Pisala je Neška Robeva i o specifičnosti ljudi sa Balkana.

– Imala sam i imam izuzetne prijatelje zahvaljujući sportu širom sveta, ali srpska, turska, rumunska, grčka, balkanska prijateljstva su nešto drugo. Posebna su – nezaboravna. Uverena sam da Balkan i naše zemlje nose u sebi energiju, kulturu i temelje, evropskije, ali i drugačije od onih koji sebe smatraju visoko civilizovanim, ali sa sadističkim zadovoljstvom ruše tradicije, nameću obrasce, pokušavajući da unište svaku slobodu mišljenja i raznolikosti. Balkan će živeti zajedno, u to sam ubeđena, kada se rodi još sledbenika Đokovića koji mogu da kažu: “Hvala, brate!”

Neška Robeva je rodom iz mesta Ruse, bila je učesnik na četiri svetska prvenstva u ritmičkoj gimnastici (1967, 1969, 1971, 1973).

Ima po četiri osvojena srebra i bronze na SP. Diplomirala je na Visokom institutu za sport u Sofiji. Bila je selektor Bugarske do 1999. godine, poznata po čvrstoj disciplini. Pod njenim vođstvom Bugarske su osvojile 294 medalje na velikim takmičenjima. I danas je trener u klubu Levski.