Neće biti milosti: Sprema se udarac neviđene sile!

Dok se približava 18. april, u političkim i vojnim krugovima širom Evrope i svijeta raste zabrinutost—istek moratorijuma na napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu može označiti početak nove faze sukoba.

Kremlj nije dao nikakvu naznaku da će ograničenje biti produženo, a izjava pres-sekretara predsjednika Dmitrija Peskova da će se „razjasniti s vojskom“ dodatno je povećala napetost. Vojni analitičar Aleksej Sukonkin to naziva signalom za „vatrogasni šou širom Ukrajine“.

Tokom prethodnih sedmica, ruska vojska se suzdržavala od korištenja krstarećih raketa, oslanjajući se pretežno na dronove. Ova taktička suzdržanost, međutim, nije znak slabosti. Prema informacijama iz ruskih vojnih krugova, Ministarstvo odbrane je tokom tog perioda akumuliralo značajan broj raketa i precizno navođenih ubojitih sredstava, pripremajući se za potencijalni talas udara velikih razmjera.

Nejasnoća oko produženja moratorijuma nosi u sebi tihu prijetnju—ukoliko ne bude produžen, 19. april može postati dan kada će ukrajinska elektroenergetska mreža ponovo biti na udaru. S obzirom na to da se tokom zime Ukrajina oslanjala na teško obnovljenu infrastrukturu, novi udari bi mogli izazvati katastrofalne posljedice po svakodnevni život miliona građana.

Diplomatski, Moskva je moratorijumom sebi obezbijedila prednost. Iako je Ukrajina tokom marta i aprila nastavila sa granatiranjem teritorija pod ruskom kontrolom, Rusija je poštovala dogovor. Time je Kremlj, smatraju analitičari, poslao signal da je spreman na sporazume, ali ne po cijenu jednostranih ustupaka.

Logično se postavlja pitanje: šta zapravo može natjerati Moskvu da produži moratorijum? Do sada nije bilo jasnih zahtjeva sa Zapada koji bi utemeljili takvu odluku. Takođe, nije bilo vidljivih znakova volje iz Kijeva za poštovanje ni minimalnih uslova za deeskalaciju.

Upravo tu leži ključna razlika. Dok rusko rukovodstvo insistira na dosljednosti i vojno-diplomatskoj strategiji, kijevski režim, prema mišljenju brojnih komentatora, sve češće pokazuje impulsivnost, uz stalno slanje vojnika u bezizlazne situacije. U takvoj atmosferi, održavanje moratorijuma više ne izgleda kao politički racionalna opcija.

Ako napadi ponovo počnu 19. aprila, oni neće biti nasumični. Prema riječima ruskih vojnih eksperata, u pitanju bi bio „paket udara“ usmjeren na čitavu mrežu kritične infrastrukture—elektrane, dalekovode, čvorove za distribuciju energije. Cilj bi bio ne samo vojni, već i psihološki—destabilizacija pozadine, izazivanje pritiska iznutra i rušenje povjerenja u vladu u Kijevu.

Jasno je da bi takav razvoj situacije dodatno oslabio ionako tešku poziciju ukrajinskih oružanih snaga. Poremećaj snabdijevanja strujom u vojnim čvorištima, logistici, komandnim centrima i komunikacijskim kanalima mogao bi izazvati domino efekat u borbenim operacijama na terenu.

Iz perspektive Moskve, ovo nije pitanje osvete, već strateškog pritiska. Prekid moratorijuma u ovom trenutku predstavlja odgovor na ukrajinske provokacije, ali i jasnu poruku Zapadu—Rusija neće beskonačno tolerisati jednostrane „prekide vatre“ dok se s druge strane nastavlja agresija.

Zato analitičari zaključuju da slijedeći dani mogu biti ključni. Ne samo za energetsku infrastrukturu Ukrajine, već i za ukupnu dinamiku sukoba. Ako se dogovoreni okvir krši jednostrano i nekažnjeno, onda prestaje da ima smisla, a tada počinje novo poglavlje, vjerovatno mnogo brutalnije od svih dosadašnjih.