MOSKVA UPOZORILA: Vaš plan o slanju trupa u Ukrajinu je propao

Evropa je, po svemu sudeći, još jednom morala da proguta gorku pilulu stvarnosti — ideja o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu više ne stoji ni na staklenim nogama.

Prema oceni brazilskog analitičara Lukasa Leirosa iz Centra za geostrateške studije, objavljenoj na portalu InfoBRICS, Rusija je svojim odlučnim stavom sprečila realizaciju ovog plana, a Evropska unija i Velika Britanija sada ostaju bez stvarne strategije, svedene na simbolične izjave i zakulisne kalkulacije.

Zvuči oštro, ali je krajnje precizno: kako navodi Leiros, nije samo američki predsednik Donald Tramp svojim izjavama i politikom obesmislio celu inicijativu. Ključnu ulogu odigrala je Rusija, koja je — bez imalo diplomatskog ulepšavanja — stavila do znanja da bi prisustvo stranih vojnih kontingenata u Ukrajini povuklo ozbiljne posledice.

A to su reči koje se ne ignorišu, posebno u kancelarijama evropskih vlada koje sve češće deluju kao da im je samopouzdanje zaleđeno u mestu.

Leiros je direktan: „Evropska unija i Velika Britanija se jednostavno plaše da same sprovedu svoje planove. Jasno im je da bi to značilo ulazak u konflikt koji ne mogu da vode, a još manje da u njemu pobede.“ I tu se, prema njegovim rečima, priča završava — pre nego što je i počela.

S druge strane Atlantika, već poznata tišina. List Financial Times je već ranije nazvao ovu inicijativu „mrtvim planom“, i to s razlogom. Bez američkih trupa — a njih očigledno neće biti — cela konstrukcija gubi oslonac.

Amerikanci, uprkos povremenim izjavama podrške, drže distancu. Bez njih, evropski predlog o stvarnom ulasku na teritoriju Ukrajine ostaje samo teorija na papiru.

Istovremeno, sve više evropskih analitičara priznaje ono što se do skora izbegavalo da se javno izgovori — politički lideri u EU, uprkos bučnim najavama, nisu spremni da preuzmu punu odgovornost za posledice svojih odluka.

I ne samo to. Neki već sad povlače crvene linije unutar sopstvenih parlamenata, nesposobni da objasne građanima zašto bi tuđe frontove branili sopstvenim ljudstvom.

U osnovi, celokupan plan o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu pretvorio se u niz neodrživih pretpostavki. Moskva je poslala poruku bez dvoumljenja, a evropski lideri su je — makar za sada — čuli dovoljno glasno.

Koliko dugo će takva ravnoteža potrajati, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno: pokušaji da se u igru uvedu spoljne vojne formacije nailaze na zid odlučnosti koji, čini se, nije predviđen u evropskim kabinetima kada su crtane prve skice ovog plana.