Misterija vatrene lopte… Šta nam je ONO sinoć proletelo iznad glave?!

Teorija 1: To je bio “bolid”Pojava je kod jednih izazvala ushićenje zbog prilike da je fotografišu i snime, dok je kod drugih dovela do blage panike i gomile pitanja “šta je ovo”.

Iz Astronomskog društva “Eureka” iz Kruševca vrlo brzo su dali prvo mišljenje o čemu je reč. Oni su, naime, naveli da je iznad Srbije proleteo “bolid”.

– U pitanju je meteor većih razmera i izrazito većeg sjaja (kao vatrena kugla). Kretao se veoma sporo jer je u atmosferu ušao pod oštrim uglom. U potpunosti je sagoreo u atmosferi! Njegovu pojavu ponekad može pratiti i pucketanje usled sagorevanja Snimljen je iz sela Majdevo, nedaleko od Kruševca – napisali su na svojoj Instagram stranici.

S druge strane, njihove kolege iz Hrvatske, nisu bile tako izričite u tvrdnji da je u pitanju “bolid”.

Teorija 2: To je bilo svemirsko smeće

– Iako može biti bolid, moguće da je i svemirsko smeće ili kakav pokvareni satelit – napisao je u svojoj objavi na Fejsbuku Danko Kočiš, predsednik Astronomsko aeronautičkog društva “Orion” iz Đakova, u čijoj okolini je takođe nastao jedan od snimaka ove pojave.

A kako objašnjava astronom i stručnjak za meteorsku astronomiju Dušan Pavlović, ono što je veliki broj građana regiona video na nebu ipak nije “bolid”, odnosno, definitivno nije u pitanju nešto prirodnog i svemirskog, nego veštačkog porekla.

Pre tog objašnjenja, a da bi stvari bile potpuno jasne, mora da se objasni šta astronomija podrazumeva pod “svemirskim kamenjem” koje potiče od malih tela u kosmosu, asteroida ili kometa, a kojih samo u Sunčevom sistemu ima na milione. Najpre, pojam meteoroid predstavlja deo koji se odlomio od asteroida ili komete i nastavio svoj put kroz svemir, a neki od njih i u pravcu Zemlje. Meteor, ili narodski rečeno “zvezda padalica” je, pak, pojava koji gori i isparava pri ulasku u Zemljinu atmosferu.

Konačno, meteorit je meteorid koji ne sagori u Zemljinoj atmosferi, nego padne na površinu planete.

– Ono što se videlo sinoć na nebu nije bio meteroid, jer se suviše sporo kretao, a njegova fragmentacija nije bila tipična meteorska fragmentacija. Uz to, trag koji je ostavljao za sobom je bio netipično pravilan. Naime, kada pogledate kako se to što je preksinoć snimljeno kreće kroz atmosferu i kako se drobi na sitnije komade, to izgleda prilično pravilno. S druge strane, meteroid kada se fragmentiše u atmosferi, to je jedan nepravilni proces, jer mogu da se dogode i veće eksplozije sa grubljom fragmentacijom, a ovo je delovalo kao da se vrlo lagano i pravilno fragmentiše – objašnjava Pavlović.

S obzirom da se na taj način isključuje mogućnost meteroida, sumnja najpre pada na svemirski otpad. To je naziv za otpad u Zemljinoj orbiti koji uključuje delove raketa, neispravne satelite, deliće satelita, ali i razne druge objekte izgubljene tokom boravka u svemiru. Kao i sateliti, nisko-orbitirajući otpad kreće se oko Zemlje brzinom oko 30.000 kilometara na čas.

“Sigurno je proizvod ljudske tehnologije”

– Međutim, sem ako se ne radi o kontrolisanom ispuštanju svemirskog otpada, bez obzira da li je reč o delu nekog satelita ili nečem drugom a o čemu treba da postoji informacija, nećemo sa potpunom sigurnošću znati šta je u pitanju. Svakako je, međutim, veštačkog porekla, odnosno, proizvod je ljudske tehnologije. Sudeći po snimku i fotografijama ove pojave, procena je da je reč o komadu teškom nekoliko kilograma koji je najverovatnije potpuno sagoreo u atmosferi – smatra Pavlović.

S druge strane, da pad pravog “svemirskog kamenja”, odnosno meteorita, na površinu Zemlje nekada nije bezazlen, svedoči i primer iz Rusije 2013. godine. Tada je, kako su izveštavali mediji, u meteorskoj kiši, koja je izazvala eksplozije u donjem delu atmosfere iznad Čeljabinske oblasti na Uralu, povređeno čak oko 1.200 ljudi, od čega 159 dece, dok je više od 3.000 zgrada oštećeno! Ruske vlasti tada su procenile da je kiša “nebeskog kamenja” pričinila štetu od oko 13 miliona dolara.

Lovci na blago u niskom startu

Iako su naučnici tvrdili da se meteor u najvećoj meri dezintegrisao prilikom ulaska u atmosferu, priča je kasnije dobila bizarne obrise. Naime, Čeljabinsku oblast ubrzo su “okupirali” svojevrsni “lovci na blago”, u potrazi za fragmentima meteora koje bi dalje prodavali, s obzirom na to da je procenjeno da bi samo gram “svemirskog kamenja” mogao da dostigne cenu od neverovatnih 2.500 evra, u odnosu na cenu grama zlata od 40 evra!

Delovi meteora tako su se našli u ponudi brojnih sajtova koji se bave onlajn prodajom od Amazona do kineskog Taobaoa, a kolekcionari iz celog sveta svakodnevno su licitirali za njih. Konačno, kasnije su preneli ruski mediji, na prodaju je bio ponuđen i najveći deo meteora – kamen težak 3,36 kilograma za kojeg je “pronalazač”, izvesni Aleksej Usenkov, tražio 65.000 dolara.

Prvi zabeleženi pad meteorita u Srbiji

Kada je, pak, reč o istoriji ovih pojava u Srbiji, prvi zabeleženi meteorit u Srbiji pao je 1877. godine na njivu Đoke Živkovića, četiri kilometara od Sokobanje. Autor objave navodi da tadašnji ministar policije Radivoje Milojković nije smeo ni da pogleda džak sa kamenjem koje je palo sa neba, već je sve to prosledio u Veliku školu i to lično na ruke profesoru Josifu Pančiću, sa naredbom “da se istraži ko nas to gađa odozgo”.

Pančić je tada pozvao u pomoć svoje kolege, Simu Lozanića i Ljubu Klerića, te su zajedno otišli na lice mesta u Sokobanju. Tamo su ih meštani zatrpali raznim svedočenjima o kamenju sa neba i svi su bili saglasni oko toga da su čuli tri snažne eksplozije, a odmah zatim i “pucnjavu kao od pušaka”. Jedni su mislili da Turci ponovo napadaju topovima, drugi su bili ubeđeni da neki vulkan oživljava, a oni stariji su mudro zborili o vrelom kamenju koje s neba pada.

Pančićevo istraživanje je pokazalo da je jedan od najvećih delova meteora, komad težak 38 kilograma, pao na njivu Đoke Živkovića, oko četiri kilometra severno od Sokobanje. Domaćin je, međutim, “protiv uroka” odmah tu njivu preorao tri puta, pa naš čuveni naučnik sa svojim kolegama nije ustanovio koliki je krater meteorit napravio. Ipak, u daljem prikupljanju kamenja od meštana, došli su do primerka teškog čak 49 kilograma, kojeg su nazvali “Soko-banja”.

Po povratku u Beograd, Josif Pančić napisao iscrpnu naučnu studiju na 30 strana i objavio je u Glasniku srpskog učenog društva 1880. pod naslovom “Soko-banja prvi meteorit u Srbiji”. Sokobanjski meteorit i danas se čuva u Prirodnjačkom muzeju, u Zbirci meteorita. Kurir