Uprkos novom talasu zaraze, u zemljama širom Balkana đaci nastavu uglavnom prate neposredno, a rigoroznost mera se razlikuje od države do države.
Početak drugog polugodišta za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji poklopio se se novim talasom širenja korona virusa, izazvanih omikron sojem i skokom broja zaraženih.
Uprkos tome, nastava u Srbiji za najmlađe đake se odvija neposredno, a Marko i Jovan Marković, učenici trećeg i četvrtog razreda, raduju se što umesto sedenja pred laptopom i praćenja onlajn časova, sede u klupi sa drugovima.
Međutim, njihova mama Tanja strahuje da povratak u klupe znači i veću opasnost razboljevanja u periodu kada u Srbiji, prema zvaničnim podacima, dnevno ima više od 15.000 novozaraženih.
Tanja kaže da decu redovno testira brzim angigenskim testovima iz apoteke, posebno kada idu u posetu kod babe i dede.
„Tu praksu ću nastaviti, kako zbog mojih, tako i zbog ostale dece u razredu i učiteljica”, dodaje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u nedelji od 20. do 26. januara 2022. godine broj obolele dece školskog uzrasta od šest do 18 godina je bio 5.480.
U brojnim zemljama Evropske unije đaci su podvrgavaju brzim testovima, a iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije kažu da donošenje odluke o uvođenju ovakve prakse nije u njihovoj nadležnosti.
„Ne možemo doneti odluku o testiranju bilo koga, pa čak i učenika”, navodi se u pisanom odgovoru redakciji BBC-ja.
I dok u Srbiji isključivo od roditelja zavisi da li će testirati decu, u Hrvatskoj je doneta odluka da se samoizolacija za učenika ukida, a uslov za to je negativan brzi test.
„Ponedeljkom, pre odlaska u školu, đaci će se testirati”, rekao je Božo Pavičanin, savetnik ministra obrazovanja Hrvatske za HTV.
Dodao je da će ova odluka omogućiti da zdrava deca idu u školu, a bolesna ostanu kod kuće u izolaciji.
„Brzo testiranje nije ni za šta”
Drugo polugodište u Hrvatskoj počelo je 10. januara.
Marin Petrović, kopirajter iz Zagreba čija ćerka ide u drugi razred osnovne škole, smatra da brzi testove „ne rade”, odnosno da pokazuju negativan rezultat, čak i ako simptomi postoje.
„Brzo testiranje nije ni za šta, možda pokaže da je dete zaraženo tek oko četvrtog, petog dana”, kaže on.
Ne gaji velike nade da će roditelji pravilno testirati decu, kao i da ih neće slati u škole čak iako imaju pozitivan nalaz.
„Ako već žele da ih testiraju i da to ima smisla, treba to uraditi u školama, tako će biti transparentnije”, dodaje.
Božo Pavičanin, zamenik ministra obrazovanja istakao je da „ponedeljak idealan dan za testiranje, jer učenici dolaze u školu nakon vikenda”.
„Onda, i ako se pojavi neki pozitivan slučaj, mogu se ponovo testirati”, rekao je on.
Za Marinovu ćerku ova odluka znači da će konačno imati mogućnost da bude u školi duže od dve nedelje.
U prethodnom periodu ona je više puta bila u samoizolaciji, jer bi neko iz razreda bio pozitivan na virus.
Kakve mere za škole važe u Srbiji
Zbog novog talasa virusa u Srbiji, određeni broj učenika osnovnih i srednjih škola u mestima gde je zaraza virusom u jeku vratio se na onlajn nastavu ili kombinovanu.
Nadležni u Srbiji trenutno ne razmatraju mogućnost masovnog prebacivanja đaka na onlajn nastavu, a premijerka Ana Brnabić tvrdi da bi to bilo loše rešenje.
„Mislim da moramo da damo sve od sebe da sprovodimo makar kombinovanu nastavu, a za mlađe osnovce je od ključnog zančaja da idu u školu, da se druže.
Prelazak na onlajn nastavu je poslednje što treba uraditi”, rekla je Brnabić.
Prema najnovijoj odluci Tima za škole, od 31. januara, učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će đaci od petog do osmog pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe.
Za učenike srednjih škola nastava će se, takođe, odvijati prema kombinovanom modelu.
I dalje važi pravilo da ako se u odeljenju u kome je 17 i više učenika, dvoje zarazi koronom, to odeljenje se deli na dve grupe i prelazi na kombinovanu nastavu u trajanju od dve nedelje.
U slučaju da se u nekoj od ove dve grupe zarazi još troje đaka koronom, onda ta grupa prelazi na onlajn nastavu na 10 dana.
U odeljenjima u kojima ima do 16 đaka, a ustanovi se da ima troje zaraženih, svi prelaze na onlajn nastavu, piše u planu Ministarstva prosvete od septembra.
Prvi tokom pandemije onlajn nastava u Srbiji je uvedena u martu 2020, kada je proglašeno vanredno stanje.
Ta mogućnost postala je i naredne, školske 2020/21 godine, ali je tada bio dozvoljen i povratak dece u školske klupe.
Od početka školske 2021/22 godine, mogućnost onlajn nastave postoji samo u sredinama u kojima je pogoršana epidemiološka situacija.
Kako funkcionišu škole u drugim zemljama u susedstvu
Početak drugog polugodišta u Severnoj Makedoniji odložen je zbog velikog broja zaraženih u toj zemlji.
Krajem januara, vlasti su donele odluku da drugo polugodište za osnovce i srednjoškolce počne 1. februara, prenose makedonski lokalni mediji.
Nastava za đake osnovnih i srednjih škola počinje 1. februara.
Na sednici je doneta odluka da se smanji period izolacije, odnosno karantina na sedam dana.
U Severnoj Makedoniji je u poslednja 24 sata zabeleženo blizu dve hiljade novih slučajeva zaraze korona virusom.
Što se tiče izolacije i uvođenja karantina, ukoliko se ustanovi da je dete zaraženo, nadležni u školi kontaktiraju sa Centrom za javno zdravlje, piše na sajtu Vlade.
Tada epidemiološka služba pravi procenu da li postoji rizik da u odeljenju ima još zaraženih i prema tome donosi rešenje o izolaciji.
Učenik kod koga je ustanovljen kovid upućuje se u izolaciju, a Centru za javno zdravlje prosleđuje se spisak onih koji su bili u kontaktu s njim.
U Sloveniji je u januaru predstavljen protokol za redovno samotestiranje učenika na korona virus kako bi se na brz način ustanovilo da li ima asimptomatskih slučajeva.
Testiranje je obavezno i besplatno, a provera se vrši u školskim ustanovama, navodi se u protoklu.
Tri puta nedeljno, ponedeljkom, sredom i petkom deca se testiraju, a ako je učenik iz nekog razloga odsutan tog dana, provera se obavlja kada dođe u školu.
Ako se ustanovi da je više od 30 odsto učenika u odeljenju zaraženo, na snagu stupaju mere karantina kod kuće.
Prema podacima sa sajta Vlade Crne Gore, prelazak odeljenja na onlajn nastavu se primenjuje ukoliko je više od 30 odsto učenika inficirano ili ukoliko je nastavnik zaražen, a nije moguće naći adekvatnu zamenu.
Navodi se i da se onlajn nastava uvodi ukoliko se pogorša epidemiološka situacija u opštini ili na nivou cele Crne Gore.
Šta su brzi testovi?
„Brzi antigenski test podrazumeva bris grla i utvrđuje prisustvo virusa u gornjem respiratornom traktu i može da se uzme već između petog i sedmog dana od početka simptoma”, objašnjavaju iz beogradske privatne klinike MediGrup za BBC.
Rezultati su gotovi za oko sat vremena, a senzitivnost testa je oko 70 odsto, specifičnost 100 odsto.
„To znači da ako nalaz dođe pozitivan, 100 odsto se radi o korona virusu, ali ako nalaz dođe negativan, i dalje se ne može sa sigurnošću tvrditi da nemate korona virus, već to samo znači da virus nije prisutan u gornjim disajnim putevima”, dodaju.
Da li su vakcine dostupne za decu školskog uzrasta?
U državama Evropske unije, poput Hrvatske i Slovenije vakcina je od decembra prošle godine dostupna i za decu uzrasta od pet godina.
U Srbiji su cepiva protiv korona virusa dostupna za decu od 12 do 18 godina, ali još nije poznato kada će vakcina biti dostupna za još mlađe starosne kategorije.
Slična situacija je i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, gde je imunizacija omogućena za decu stariju od 12 godina.
„Roditelji treba da vakcinišu decu ne zbog straha od bolesti, već da bi se prekinuo lanac prenosa infekcija”, rekla je u jesen prošle godine za BBC na srpskom doktorka Olivera Ostojić iz Bolnice za dečije plućne bolesti Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu.
Do kraja januara, u Srbiji je prema zvaničnim podacima ukupno revakcinisano 3.242.876 ljudi, jednu dozu dobilo je 3.331.955, a tri 1.815.027.
U Hrvatskoj je dve doze dobilo ukupno 2.202.555 ljudi, a jednu 2.292.446, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja.
U Sloveniji je revakcinisano 1.209.040 ljudi, a prvu dozu dobilo je 1.260.546, prema statistici sajta Our World in Data.
Isti izvor pokazuje da je u Severnoj Makedoniji revakcinisano 830.341 ljudi, a jednom dozom imunizovano je 849.373.
U Crnoj Gori je revakcinisano 277.690 ljudi, a prvu dozu dobilo je 286.887.
