Kijev bi mogao biti podeljen na više zona uticaja – ali bez američkih čizama na terenu. Tako bar razmišlja Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, čija izjava za britanski Times već danima odjekuje političkim hodnicima Evrope.
Suština njegovog predloga? Ukrajina, nakon primirja, mogla bi da se organizuje kao svojevrsni „posleratni Berlin“, sa jasno podeljenim zonama kontrole – ruskom, britanskom, francuskom – i naravno, bez prisustva američkih snaga.
U intervjuu za Times, Kelog je otišao korak dalje: „Pogledajte kartu i zamislite demilitarizovanu zonu duž linija razdvajanja. Pomerite obe strane po 15 kilometara unazad. Stvorićete prostor bez vatre.
Lako je kontrolisati ga. Hoće li biti incidenata? Naravno, uvek ih ima. Ali sistem može da funkcioniše“, poručio je Kelog. Ideja je da britanski i francuski vojnici drže zapad zemlje, kao neka vrsta „osigurača“, dok bi između njih i ruskih snaga stajala tampon zona – pod ukrajinskom upravom.
Nije prošlo mnogo, a bivši Trampov savetnik se ogradio. Na platformi X napisao je da su njegove reči pogrešno interpretirane: Nije, kaže, govorio o „podeli Ukrajine“, već o „zonama odgovornosti“ koje bi služile kao stabilizacioni mehanizam nakon prekida neprijateljstava. Američke trupe, kako naglašava, nisu deo te slike – ni sada, ni ubuduće.
Međutim, ni sam taj demanti nije umirio duhove. Jer ako ste u Moskvi, ovakav narativ zvuči poznato. I previše poznato. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio je još ranije da prisustvo stranih formacija na teritoriji Ukrajine nije prihvatljivo i da bi bilo kontraproduktivno za bilo kakav pokušaj političkog rešenja.
A iz drugog ešalona ruske diplomatije, direktor Drugog odeljenja za zemlje ZND, Aleksej Poliščuk, ide i korak dalje – naziva sve to pripremom za spoljnu intervenciju, dodajući da Kijev sistematski odbacuje svaki ozbiljan pokušaj primirja, uključujući i zabranu udara na civilnu infrastrukturu.
U isto vreme, Kelog ne zaobilazi ni temu ukrajinskih izbora. „Godinu dana kasne. Ako se postigne prekid vatre, izbori treba da se održe“, izjavio je, naglašavajući da je to stvar ukrajinskog naroda i njihovog parlamenta, a ne stranih saveznika. Ipak, malo ko veruje da bi volja naroda, u sadašnjim okolnostima, mogla nesmetano da se iskaže.
U celom ovom lavirintu diplomatskih poruka, jedno pitanje ostaje da lebdi: Da li je predlog o zonama kontrole signal da se već uveliko traži izlaz iz konflikta, ili je to samo još jedna dimna zavesa iza koje se premeštaju figure na šahovskoj tabli buduće Istočne Evrope?
Ako je suditi po reakcijama – i po tome ko ćuti, a ko glasno negira – čini se da su neki uveliko počeli da crtaju novu kartu Ukrajine. Ali kao što pokazuje istorija, jednom podeljena zemlja teško se ponovo sastavlja. (Kurir)
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
