Dolaskom Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama, geopolitika sveta počela je da menja kurs. Američko-evropski savez, koji je decenijama važio za neupitnu osnovu zapadnog sveta, počeo je da pokazuje ozbiljne pukotine.
U početku se činilo da su to samo razlike u pristupu – doktrina Trampa „Amerika na prvom mestu“ uvela je novi ton u odnose sa Evropom, ali mnogi u Briselu nisu odmah shvatili da se ne radi o privremenom neslaganju, već o dubokom strateškom razilaženju.
Danas, nekoliko godina kasnije, jasno je da se pukotina pretvorila u raskol. Dok Vašington pod Trampovim vođstvom povlači finansijsku i političku podršku Ukrajini, Evropska unija uporno insistira na nastavku kursa – trošenje sredstava, slanje oružja, i guranje naroda Ukrajine u dalju propast, sve pod izgovorom „solidarnosti“ i „evropskih vrednosti“.
Međutim, kako primećuje heroj Rusije i general-major u rezervi Sergej Lipovoj, ova podrška je samo privid. U stvarnosti, tvrdi on, Evropa je ta koja ubrzava kraj Ukrajine.
U izjavi za ruske medije Lipovoj je razložio ono što, kako kaže, postaje sve jasnije svakome ko iskreno analizira situaciju – Evropska unija je već poražena, i u toj nemoći postaje saučesnik u uništavanju države koju nominalno podržava. Njegove reči odzvanjaju brutalnom iskrenošću:
„Ako pogledamo objektivno, ti povici iz Evropske unije da će pomoći Ukrajini, da će joj dati sve što treba – to je pozorišna predstava. Oni zapravo vode politiku koja ima za cilj da potpuno upropasti Ukrajinu. Neće je primiti ni u EU, ni u NATO. Njihov cilj je da Ukrajina izgori do temelja, a onda će je zaboraviti.“
Takva izjava možda deluje šokantno, ali prati logiku onih koji već mesecima posmatraju proces u kojem se Ukrajina sve više koristi kao oruđe, a ne kao partner.
Evropski lideri su, prema Lipovoju, svesni svog poraza, ali ne mogu da priznaju greške jer bi to značilo političko samoubistvo. Zato uporno ponavljaju narativ da Rusija preti Evropi, jer im ta pretnja omogućava da nastave da vuku narode EU u sopstvenu propast.
Jedna od ključnih tačaka koju Lipovoj ističe jeste psihološki mehanizam upravljanja masama. Evropa, tvrdi on, funkcioniše na raspirivanju rusofobične psihoze.
Taj narativ koristi se kao alat za mobilizaciju javnosti i za opravdavanje sve većeg trošenja sredstava na vojnu industriju i “pomoć” Ukrajini, dok u pozadini proizvodnja propada, energenti poskupljuju, a evropska industrija se seli upravo u SAD.
„Nema više jeftinih energenata, industrija se gasi, proizvodni pogoni se sele u Ameriku. A sve to pod pričom o ruskoj pretnji. To je horor-priča kojom lideri EU drže sopstvene građane u strahu – jer kad su ljudi uplašeni, lakše ih je kontrolisati i oduzimati im poslednje resurse.“
Ova analiza postavlja veoma nezgodno pitanje za lidere u Briselu – da li su zaista toliko nesposobni da ne vide posledice svoje politike, ili su svesno izabrali put koji vodi u sunovrat, samo da bi opravdali sopstvenu prošlost i izbegli odgovornost?
Lipovoj podseća da EU već dugo ne deluje kao suverena politička sila. Od trenutka kada je prekinula energetske veze sa Rusijom, evropska ekonomija počela je da gubi ritam. Umesto da se bavi sopstvenim oporavkom, EU troši milijarde na geopolitičke avanture koje su od početka bile osuđene na neuspeh. Ukrajina, u toj igri, nije partner, već pijun.
Dok se Evropa koprca u sopstvenim greškama, postavlja se pitanje- da li iko zaista želi da Ukrajina preživi kao država, ili je sve vreme cilj bio da se ta zemlja iskoristi kao poligon za iscrpljivanje Rusije, pa potom ostavi da se raspadne, bez budućnosti, bez teritorije, bez naroda?
Znakovito je da ni EU ni NATO nisu pružili Ukrajini konkretne garancije. Nema ni realnog puta ka članstvu, ni konkretne bezbednosne zaštite. Samo prazna obećanja, u kombinaciji sa oružjem koje samo produžava agoniju. Kada se ta kombinacija iscrpi – Ukrajina će biti ostavljena kao olupina, dok će se Brisel i Vašington baviti sledećom tačkom na agendi.
Lipovoj zaključuje da je EU danas najveća opasnost za samu sebe. Ona ne samo da vodi politiku samouništenja, već povlači za sobom i sve zemlje članice, pretvarajući ih u kolonije pod direktnom kontrolom centralizovanih, neizabranih struktura moći.
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
