Zoran i Ana Šćepanović našli su se u nevolji usred noći na putu za Crnu Goru i to kada im se na benzinskoj pumpi pokvario automobil.
Međutim, naišao je Mesud Mašović iz Novog Pazara i povukao je potez zbog kojeg mu se divi cela Srbija.
Upravo je ovaj Novopazarac pokazao da dobrota u ljudima nikako nije nestala, štaviše, mnogi su i danas spremi da priskoče i pomognu čak i nepoznatom čoveku, bez ikakvih očekivanja i skrivenih namera.
Ana Šćepanović bila je oduševljena potezom dobrog samarićanina te je svoju priču podelila na društvenim mrežama.
– Želim sa vama da podelim jednu neverovatnu situaciju koja nam se dogodila pre dva dana. Pošto svakodnevno čitamo loše vesti i gubimo veru u dobre ljude, ovo je priča koja će upravo tu veru vratiti! Zato i želim da priča dođe do što većeg broja ljudi – napisala je Ana i dodala detalje drame koja se odigrala usred noći:
– Utorak, 15. oktobar, ustajem u 6:30h i spremam se za posao, misleći da će to biti još jedan dan kao i svaki drugi. Dolaskom na posao saznajem da je preminuo kolega, mlad i divan momak. U kancelariji tuga, suze, dan ipak nije mogao gore da počne. Umorna i iscrpljena, samo čekam veče da legnem i pokušam da se odmorim posle lošeg dana, međutim, oko 20h mi zvoni telefon. Zove me tata, pričali smo pre pola sata i rekao mi je da pokušam da se smirim i budem dobro, a sada me zove da mi saopšti još jednu lošu vest. Javljam se i govori mi da mi je preminuo stric, njegov brat od ujaka, iznenada. Nije bio ni star, ni bolestan, i sada oboje plačemo… Sahrana je sutra u Podgorici, ne mogu da ga pustim da putuje sam noću, želim i da poslednji put ispoštujem strica, i dogovaramo se da krenemo zajedno. Pakujem se, dečko me vozi do Ćuprije, tata iz Resavice dolazi do Ćuprije i tu se nalazimo i krećemo zajedno.
Kako navodi Ana, kada su stali da odmore na jednoj benzinskoj pumpi, njihov automobil nije mogao da upali.
– Put teče odlično, za dva i po sata smo u Novom Pazaru. U 1:45h stajemo na pumpu da kupimo neku kafu da ostanemo budni, međutim, ulazimo u kola i ona ne mogu da se upale. Tata pokušava više puta, ali bezuspešno. Gledamo se i bez reči znamo da isto razmišljamo – ima li ovaj dan kraja, hoće li prestati da se dešavaju loše stvari, hoćemo li uopšte stići do Podgorice? – ističe Ana.
Njima su pritekli u pomoć slučajni prolaznici, međutim nije bilo pomoći.
– Prilaze nam dvojica momaka, pokušavaju da nam pomognu, obojica su predivni i ljubazni. Posle pola sata, meni predlažu da uđem unutra i popijem nešto, da se ugrejem jer će ovo očigledno potrajati. Koristim priliku da se čujem s mamom, koja je sve vreme budna, jer ne može da spava dok ne bude sigurna da smo bezbedno stigli – rekla je ona i dodala:
– Tu provodim još sat vremena, momci i dalje s tatom pokušavaju da upale kola. Oko 3:30h unutra ulazi jedan čovek – taksista, gleda kroz staklo tatu i momke koji se muče i prokomentariše ženi za kasom kako su se kola izgleda pokvarila i izlazi napolje.
Dobri Samarićanin pritekao u pomoć
Međutim, onda je usledio pravi šok kada je naišao Mesud Mašović, čovek koji ih je spasio te noći.
– Nakon 10 minuta jedan od momaka ulazi i obaveštava me da imamo prevoz do Podgorice. Ja ga radosno pitam – Uspeli ste? Popravili ste auto? A on mi odgovara – Nismo, ali daće vam čovek svoja kola – napisala je Ana i dodala:
– Ništa mi nije jasno, izlazim da vidim šta se dešava, tata se ubeđuje s onim čovekom kojeg sam videla pre 10 minuta, čovek stvarno daje auto i želi po svaku cenu da pomogne. Tata mu je rekao da bi bilo super ako ima nekog majstora kojeg bi mogao da probudi sada i da nam popravi kola jer smo krenuli za Crnu Goru na sahranu bratu. Kako taksista nije uspeo da probudi majstora, dolazi i govori tati – Rešen ti je problem, stići ćeš u Podgoricu! Ja ću ti dati moj auto. Ja samo noću taksiram, idem da spavam, a ti idi završi svoj posao, čovek skida reklamu za Taxi vozilo i dolazi da da tati ključeve. Tata je naravno u šoku, ne poznajemo čoveka, a on nam daje svoja kola, ne može to da prihvati. Ali taksista je smiren, ljubazan i uporan, svestan je cele situacije, i takav uspeva da ubedi tatu da uzme njegova kola.
Ističe, da su ubrzo nastavili svoj put ka Podgorici, ali su vidno zbunjeni bili.
– I tako mi oko 3:40h krećemo iz Novog Pazara put Podgorice. Zbunjeni, ne možemo da verujemo šta nam se upravo dogodilo, šta nas je sve snašlo u poslednjih 24h i da li je moguće da postoje ljudi poput Meska. Jer, kako je tata rekao – Nije on nama samo dao svoj auto, već nam je dao hleb, ono od čega zarađuje – navodi korisnica društvenih mreža.
Kako je rekla, ključeve od svojih kola ostavili su ovom dobrom Samarićaninu, a ono što je usledilo ujutru izazvalo je dodatni šok.
– Mesku smo ostavili ključeve od našeg auta i oko 6:30h tati zvoni telefon. Mesko ipak nije otišao da spava, zove da pita gde nam stoji kuka za vuču, planira da odšlepa naša kola kod majstora dok još nema gužve po gradu. Tata u neverici sluša i govori kako ga je sam Bog poslao! – napisala je Ana i dodala:
– Oko 7:30h smo stigli u Podgoricu i odspavali sat vremena posle 25h bez sna. Bili smo na sahrani, ispratili strica i brata, i odmah krenuli nazad. Još nekoliko puta se tata čuo s Meskom, zvao je samo da proveri kako smo, da li je sve u redu. Kakav čovek…
Po povratku u Novi Pazar dočekalo ih iznenađenje
Kada su se vratili u Novi Pazar, auto je bio popravljen, a Mesud nije želeo da prihvati nikakav novac za svoje dobro delo.
– Oko 19h u sredu smo stigli u Novi Pazar, naš auto je bio popravljen, majstor je zamenio pumpu za gorivo koja je crkla, iako je bio u neverovatnoj gužvi, nije mogao da odbije Meska koji mu je ispričao celu priču i zamolio ga da naša kola budu prioritet. Pošto Mesko nije želeo da prihvati nikakav novac za to što nam je dao svoj auto na korišćenje, otišli smo do restorana da sednemo malo i tek tada se zapravo upoznali. Ali i bez toga smo znali da je ovaj čovek neverovatan, da nam se našao u nevolji, da nam je pomogao na način na koji nam možda ne bi pomogli najbliži ljudi – napisala je Ana.
Za kraj, navela je da se iz ove nesvakidašnje situacije rodilo jedno veliko i iskreno prijateljstvo.
– Mesko je čovek koji vraća veru u dobre ljude, u nesebične ljude! Mesko je Mesud Mašović iz Novog Pazara i svi treba da čuju za njega! Svi treba da se ugledamo na njega, da se nađemo i pomognemo ljudima u nevolji. Ja sam od onih ljudi koji veruju da se dobro dobrim vraća, sigurna sam u to! Ovim putem mu se još jednom zahvaljujemo na nesebičnoj pomoći koju nam je pružio i sigurni smo da će ostati naš doživotni prijatelj! – zaključila je Ana.
