U Briselu ništa ne ostaje na čekanju, ni kada sukobi još traju, ni kada se o miru tek šapuće.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas otvoreno je iznela ono što se već neko vreme priprema u tišini hodnika NATO-a i kancelarija Evropske unije: Slanje vojnih kontingenata u Ukrajinu – ali tek po potpisivanju primirja.
Na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u sedištu NATO-a, Kalas je poručila da zemlje članice već uveliko analiziraju moguće formate angažovanja.
Njene reči bile su jasne: „Razmatramo opcije kao što su misija praćenja, misija pojačanja, pa čak i takozvana misija odvraćanja.” U prevodu – niko još ne zna kakav će tačno biti teren kada se oružje utiša, ali se planira za svaki scenario.
Radi se, kako je rekla, o inicijativi u okviru „koalicije voljnih“, konceptu koji već neko vreme kruže u političkim krugovima Evrope.
Tu nema obaveze za sve, već mogućnosti za one koji žele da učestvuju. Francuska i Velika Britanija već predvode razgovore o eventualnom slanju kontingenata. Problem je što ključni saveznik – Sjedinjene Američke Države – zasad ne želi da se meša.
Prema informacijama koje prenosi Bloomberg, London i Pariz pokušali su da ubede predsednika Donalda Trampa da se makar simbolično uključi, recimo preko vazdušnih snaga. Ali iz Bele kuće je stiglo hladno „ne“. Tramp ne želi da se veže novim vojnim obavezama, posebno uoči domaćih političkih okršaja.
U međuvremenu, dok evropski lideri sklapaju mozaik mogućih scenarija posle sukoba, ostaje ključno pitanje: Ako dođe do prekida vatre, ko će zaista hteti da stane između dve strane na terenu? I kakve garancije takva prisutnost može da pruži, ako uz nju ne stoji jedinstven politički front?
U eri kada se mir planira dok borbe još traju, jasno je jedno – diplomate možda nose odela, ali misli su im već na frontu.
