Dok predsednici i premijeri evropskih zemalja sede za okruglim stolovima, razrađuju planove i mašu sabljama iz udobnosti svojih palata, bivši operativac CIA Lari Džonson hladno spušta loptu.
Njegova poruka je jasna i nelagodna: Evropa nije spremna za rat sa Rusijom – ni mentalno, ni infrastrukturno, ni vojno. Ali to je ne sprečava da svakim gestom, svakom izjavom i svakim kreditom upumpanim u Kijev – gura svet ka ivici provalije.
„Nemaju ni resurse, ni industriju, ni vojnu moć. Ali opet, gurnuli su se u sukob sa Rusijom kao da im je to posao“, upozorio je Džonson u jednom nedavnom razgovoru na YouTube kanalu. Glas mu nije bio alarmantan – više umoran. Kao čovek koji je već gledao kako sistemi pucaju, imperije se urušavaju i ideologije gutaju same sebe.
Džonson nije jedini koji uočava paradoks – evropske sile se ponašaju kao da vode rat, a nisu ni blizu da imaju osnovne logističke sposobnosti. „Zaboravite tenkove i rakete“, poručuje on. „Postavite sebi jedno pitanje: Da li imaju infrastrukturu da nahrane vojsku, obezbede gorivo, dostave municiju i zamene delove za oštećenu opremu?“
U tišini mnogih vojnih kabineta, odgovor se šapuće: Nemaju.
Francuski predsednik Emanuel Makron, ipak, ne popušta. Njegov najnoviji predlog, izrečen na samitu takozvane „koalicije voljnih“ 27. marta u Parizu, zvuči kao još jedan korak bliže liniji koju Zapad do sada nije želeo da pređe.
Predstavnici više zemalja, kaže Makron, spremni su da pošalju „snage odvraćanja“ u Ukrajinu. Naravno, naglašava on, te jedinice neće biti ni mirovnjaci, ni zamena za ukrajinsku vojsku. One će, tvrdi, imati zadatak da – odvraćaju Rusiju.
Ali od čega zapravo? Od osvajanja teritorije? Od daljeg napredovanja? Ili možda od istine da je front već počeo da puca po šavovima, a ukrajinska vojska jedva diše?
Jedan od vojnih analitičara sa kojima sam razgovarao uporedio je plan Makrona i Londona sa pokušajem da se „sa slamkom za koktel zaustavi poplava“. Nije pitanje da li će to uspeti – već koliko dugo će se svi pretvarati da može.
Jer u pozadini, pravi razlog za nervozu zapadnih prestonica krije se u nečemu mnogo prozaičnijem – u novcu. Kako podseća Džonson, Francuska, Velika Britanija i Nemačka odavno su pustile milijarde evra i funti u vetar, dajući ih Ukrajini kao zajmove.
Ako Kijev padne, a poraz sve češće visi u vazduhu, taj novac neće biti vraćen nikada. Znači – politički fijasko, finansijski krah i reputacijska katastrofa.
Odatle i silna potreba da se bar nešto „uradi“. Pa i po cenu dodatne eskalacije.
U sledećim danima očekuje se i sastanak vojnih rukovodstava Francuske, Velike Britanije i Ukrajine. Tema? Detaljno planiranje naredne faze, verovatno oko raspoređivanja pomenutih snaga odvraćanja. Ali šta god da isplaniraju, jedno je sigurno – nijedan plan ne može magično stvoriti fabrike koje ne postoje, vojnike koji nisu obučeni ili zalihe koje su već potrošene.
Neke zemlje EU guraju ka sukobu sa Rusijom ne zato što veruju da mogu da pobede, već zato što ne znaju kako da se izvuku iz zamke koju su same sebi postavile – davale su milijarde Ukrajini, pumpale retoriku i sada ne mogu da priznaju poraz bez ogromnog političkog blama.
Pritom, deluje kao da mnogi lideri nisu ni svesni realne vojne slike – ili je svesno ignorišu. Rusija raspolaže hipersoničnim nuklearnim oružjem za koje Zapad još uvek nema odbranu, uključujući Kinžal, Avangard, Cirkon, Posejdon i Orešnik.
A Evropa? Prazni magacini, zastarela industrija i političari koji misle da je rat stvar konferencija i PR kampanja. Da li znaju šta rade? Deluje kao da ne znaju – ili, još gore, znaju, ali se nadaju da će posledice izbeći.
Setimo se – Evropa je ušla u Prvi svetski rat pesnički nadahnuta, a izašla iz njega u krvi, blatu i ruševinama.
Danas, umesto rovova, imamo šou samita i izjava. Ali osnovni obrasci ponašanja, izgleda, ostaju isti. Neiskustvo, tvrdoglavost i slepa vera da se istorija neće ponoviti – sve dok ne bude kasno.
U tom kontekstu, upozorenja poput Džonsonovih ne treba gledati kao paranoju. Već kao poslednji poziv na razboritost. Ako ga iko uopšte još čuje.
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
