Kritičare Netanyahuova molba predsjedniku podsjeća na situaciju da neko ubije svoje roditelje, a onda se na sudu brani argumentom da je ostao siroče
Izraelski premijer uporno ponavlja da je žrtva politizirane zavere pravosuđa, tajnih službi i medija koji su ga poslali na sud, a ko bi mogao da ga bolje razume od aktuelnog stanara Bele kuće, koji izjavljuje da je od levičarske duboke države doživeo veći progon nego veštice iz Salema u 17. veku.
Benjamin Netanyahu ubedio je Donalda Trumpa da apeluje na izrPomilovanje velikom manipulatoru?aelskog predsednika Isaaca Herzoga da premijera pomiluje od daljeg sudskog gonjenja od optužbi za korupciju, prevaru i kršenje javnog poverenja, koje su podignute 2020. posle četiri godine policijske istrage.
“Ovo je političko suđenje. Oni (tužioci) nisu zainteresovani za pravdu, već da me skinu sa položaja”, ponovio je ovih dana Netanyahu mantru koje se drži godinama, tvrdeći da je nevin. Poruku je na platformi X napisao na engleskom sa očitom namerom da zadobije naklonost američke publike, a predsednika Trumpa dodatno pritisne da ne odustane od svoje misije.
Tokom posete Jerusalimu u oktobru, uoči potpisivanja mirovnog sporazuma o Gazi, Trump se tokom govora u Knesetu iznenađujuće direktno obratio predsedniku Herzogu sa molbom da razmotri mogućnost Netanyahuovog pomilovanja.
Kritičari, uključujući i lidera opozicije i bivšeg premijera Yaira Lapida, tvrde da je to više nego neprimereno mešanje u unutrašnje stvari Izraela i upozoravaju da dvojica manipulatorskih autokrata kidišu na pravosuđe svojih zemalja pokušavajući da ih stave pod kontrolu izvršne vlasti.
Premijer poznat pod nadimkom Bibi je pod kamuflažnom mrežom reforme pravosuđa 2023. pokušavao da ograniči nezavisnost Vrhovog suda i time je pre izbijanja rata u Gazi izazvao talase protesta u kojima su širom zemlje učestvovale stotine hiljada ljudi koji su ga optuživali da ruši demokratiju i da pokušava da zavede diktaturu.
Netanyahu ne odustaje od “reforme” pravosuđa, ali mu je kao osvedočenom majstoru kombinatorike neophodno da ostane na vlasti, a ne da završi u zatvoru. On se brzo pridružio Trumpovoj inicijativi, pa je 31. oktobra predsedniku Herzogu uputio pismo od jedne strane tražeći pomilovanje, tvrdeći da ga sudski procesi ometaju u državničkim poslovima.
Oslobađanje Netanyahua bilo bi u opštem interesu, napisali su njegovi advokati na 13 strana, iako se odmah pokazalo da je pravni manevar minsko polje preteći da dodatno podeli zemlju koju je premijer tokom 17 godina na vlasti polarizovao do neslućenih razmera.
Suočen dodatno sa optužbama za ratne i zločine protiv čovečnosti od Međunarodnog krivičnog suda, koji je za njim, i tadašnjim ministrom odbrane Yoavom Gallantom, raspisao poternicu, Netanyahu očekuje da Trump može da mu pomogne.
Američki predsednik je prošlog meseca poslao pismo Herzogu u kome stoji da je slučaj protiv Netanyahua “politički, nepravedan progon”. Tokom telefonskog razgovora sa Bibijem početkom meseca Trump je još jednom potvrdio koliko njegovu spoljnu politiku obeležavaju dogovori. Iako podršku molbi za pomilovanje nije direktno pomenuo, jasno je da kao protivuslugu očekuje da Netanyahu obezbedi brži prelazak na Fazu 2 mirovnog sporazuma o Gazi, koja bi vodila demilitarizaciji Pojasa i razoružavanju boraca Hamasa.
Otkako su podignute optužnice protiv Netanyahua, premijerov rat sa pravosuđem ne popušta. Vlada je od marta pokušavala da smeni državnu tužiteljku Gali Baharav-Miaru. U avgustu je kabinet potvrdio smenu, ali je Vrhovni sud ovu odluku blokirao. Ministar pravde Yariv Levin, član Netanyahuove stranke Likud, namerava da Knesetu podnese zakon po kome bi imao neograničenu moć da imenuje tužioca, koji bi nadgledao istragu nad državnom tužiteljkom Baharav-Miarom u vezi sa videom koji prikazuje kako izraelski čuvari muče palestinske zatvorenike.
Netanyahu se 1. decembra prvi put pred sudom u Tel Avivu pojavio posle molbe za pomilovanjem. Tri procesa su i dalje u toku.
Slučaj 1.000, pod kojim imenom je poznata afera o primanju poklona, tereti premijera i njegovu porodicu da su primali darove vredne oko 280.000 dolara. Premijer nije poricao da je primao skupi šampanjac, cigare i nakit za svoju suprugu Saru, ali je odbacio optužbe da je posredi mito i branio se da ih je dobijao od bliskih ljudi koji su slučajno milioneri ili milijarderi.
Slučaj 2.000 počiva na snimku dela Netanyahuovog razgovora sa Arnonom Mozesom, vlasnikom i izdavačem najtiražnijeg lista Yedioth Ahronoth. Trebalo je da Mozes odustane od kritika premijera, a da Bibi zauzvrat pomogne finansijski uzdrmanom dnevniku, koristeći lično prijateljstvo sa vlasnikom rivalskog lista Israel Hayom, pokojnim američkim magnatom kockarnica Sheldonom Adelsonom.
Slučaj 4.000 smatra se najopasnijim i tiče se problematične veze između vlasti i izraelskog telekom giganta Bazeq i biznismena Shaula Elovitcha. Prema optužnici, Netanyahu i Elovitch su sklopili posao da premijer obezbedi poslove koji bi tajkunu doneli oko 500 miliona dolara. Zauzvrat, jedan novinski sajt promovisao bi Netanyahuove interese i napadao njegove političke protivnike.
Finansijska složenost tri slučaja, duga lista svedoka i taktika odugovlačenja odbrane, pandemija koronavirusa i rat u Gazi uticali su na trajanje procesa. Bibi je ove godine ipak morao da se pojavi pred sudom. Prvi put kao svedok odbrane, drugi put da bi u junu bio unakrsno ispitivan. Tada je “uhvaćen” u kontradiktornim izjavama, pa su ga advokati verovatno obavestili da su velike šanse da bude osuđen.
Usledila je molba za pomilovanjem. Herzog je potvrdio da će razmotriti premijerov “izuzetan” zahtev sa “ozbiljnim implikacijama” i da će prioritet biti interes države i društva. Molba za pomilovanjem dodatno je podelila ionako oštro polarizovani Izrael. “Agresivni govori me ne dodiruju. Upravo suprotno, samo umerene reči ohrabruju diskusiju i dijalog”, kaže predsednik, dok hiljade demonstranata pred njegovom rezidencijom pokazuju šta misle o pomilovanju lidera koji je više nego iko pre njega narušio izraelsku demokratiju.
Pomilovanje je poseban dokument i podrazumeva da okrivljeni prizna krivicu i izrazi žaljenje zbog svojih postupaka. Značajan deo javnosti i mnogi iz opozicije protive se pomilovanju dok Netanyahu ne prizna krivicu – i obeća da se povlači iz političkog života. Zašto neko ko tvrdi da nije kriv traži pomilovanje umesto da na sudu dokaže svoju nevinost?
Predsedničko pomilovanje pre izricanja presude ne postoji u izraelskom pravu, ali Bibijevi advokati pozivaju se upravo na Trumpa, koji je masovno pomilovao učesnike nereda na Capitol Hillu 6. januara 2021. pre nego što su sudski procesi protiv njih bili završeni.
Navode pomilovanje koje je predsednik Gerald Ford dao svom prethodniku Richardu Nixonu – iako Nixon nikada nije bio optužen ili suđen, a podneo je ostavku i nikada se više nije vratio u politiku. Netanyahu traži pomilovanje da bi ostao na vlasti i nastavio da vodi Izrael u “ovim istorijskim danima”. On niti priznaje krivicu niti namerava da se povuče, što je poslednji put potvrdio 7. decembra.
Predsednik Herzog mogao bi da sledi primer svog dede, bivšeg predsednika Chaima Herzoga, koji je 1986. pomilovao pripadnike tajne službe Shin Bet zbog uloge koju su imali u prikrivanju ubistva dvojice uhvaćenih terorista. Oslobodio ih je pre nego što su bili i optuženi, ali uz jak razlog – oni bi se teško branili a da ne otkriju poverljive bezbednosne podatke. To je u javnom interesu.
Netanyahuov slučaj s tim ne može da se poredi. Nema tu javnog interesa. Opozicioni lider Benny Gantz nije usamljen u oceni da Bibi lične interese stavlja iznad interesa zemlje. Kritičari tvrde da premijerova taktika podseća na situaciju da neko ubije svoje roditelje, a onda se na sudu brani argumentom da je ostao siroče.
Herzog bi morao da bude iznad političkih razmirica, a ukoliko se bude vodio kompasom demokratije, odbaciće Netanyahuov zahtev. Ali, bivši lider laburista pamti da je u Kneset izabran uz Bibijevu pomoć. Tokom žestokih rasprava o “reformi” pravosuđa izlazio je sa kompromisnim predlogom koji je najviše uvažavao zahteve izvršne vlasti.
Herzog je obećao da će premijerov zahtev za pomilovanje razmotriti u svetlu šta je “dobro za državu i društvo”. Formulacija nagoveštava da bi mogao, možda uslovno, da prihvati Netanyahuove i Trumpove argumente. Bio bi to još jedan udarac zemlji koja se ponosno naziva jedinom demokratijom Bliskog istoka. Reagovanje Vrhovnog suda u tom slučaju bilo bi neizbežno.
Opšti je utisak da predsednik ipak neće pomilovati premijera jer bi to značilo nastavak sporog umiranja izraelske pravde i nagrađivanje Bibija novom pravnom i ustavnom krizom koja bi bila šansa lideru kome je haos uvek bio najbolji saveznik.
