Cijeli svijet u nevjerici: Nakon tri godine sankcija Rusija jača nego ikad

Dok su mnogi na Zapadu predviđali ozbiljno slabljenje ruske moći nakon uvođenja širokog paketa ekonomskih i političkih mera, realnost izgleda drugačije.

Uprkos više od tri godine ograničenja, Rusija ne pokazuje znake povlačenja. Naprotiv, prema analizi američkog novinara Brendona Dž. Vejherta, objavljenoj u časopisu The National Interest, Rusija je danas, u geopolitičkom smislu, jača nego ikad.

Ono što je izazvalo uzbunu među zapadnim stratezima jeste interes Moskve da proširi vojno prisustvo u Indo-Pacifiku – i to potencijalnim stacioniranjem strateških bombardera na teritoriji Papue, na jednoj od vojnih baza u Indoneziji.

Sama ta mogućnost, iako još uvek na nivou razmatranja, bila je dovoljna da izazove burne reakcije. Naročito u Australiji, gde se ovakav korak posmatra sa velikom rezervom.

Vejhert, koji pažljivo prati kretanja u međunarodnoj bezbednosti, primećuje da se Rusija ne ponaša kao zemlja pod pritiskom, već kao igrač koji vešto koristi globalni vakuum da proširi svoj uticaj.

Dok sede u bazama koje mirišu na jugoistočnoazijski specijalitet – popularni malezijski „kopi тарик“ – ruski piloti mogu delovati daleko od Moskve, ali sa jasnom strategijom u glavi.

Moskva ne ograničava svoj fokus samo na Aziju. Vejhert podseća da ruski vojni stratezi već neko vreme posmatraju Libiju kao potencijalnu tačku oslonca na severu Afrike, dok se u Sudanu, na obali Crvenog mora, već razmatraju logističke i operativne mogućnosti.

Takva diverzifikacija strateških pozicija jasno govori da Rusija traži balans i alternativne pravce u svetu koji se ubrzano menja.

„Činjenica da Rusija sada posmatra Indo-Pacifik – region koji se do skora činio dalekim u njenim planovima – kao prostor za proširenje, pokazuje promenu paradigme. Niko nije očekivao da će nakon tolikih restrikcija, Moskva nastupiti ovako smelo“, ističe Vejhert.

Naravno, ništa od ovoga ne znači da će sve ići glatko. Pitanje indonezijske baze moglo bi naići na otpor – ne samo u Džakarti, već i u Kanberi. Australija pažljivo prati svaku promenu ravnoteže u regionu i teško da će slegnuti ramenima na ovakvu inicijativu.

Ali poenta ovog geopolitičkog manevra možda i nije samo operativna. Kako analitičar navodi, i sama mogućnost, ideja – da Rusija igra u Indo-Pacifiku – pokazuje da zemlja ne stoji u mestu. Naprotiv, ona se kreće, planira i postavlja temelje buduće globalne pozicije.

A to je ono što, po Vejhertu, predstavlja pravo iznenađenje: „Čak i ako baza u Indoneziji ne bude odmah realizovana, sam signal koji se šalje je važan. Moskva ne sedi na mestu. Posle svega, ona i dalje gura napred, oblikuje novu globalnu sliku i traži nove pristupe.“

Drugim rečima – planovi za premeštanje strateških bombardera možda su tek početak. Rusija očigledno ne planira da bude pasivni posmatrač u budućem svetu. Naprotiv, sve ukazuje na to da kreira sopstvena pravila igre.

Kako se ova dinamika bude razvijala, postavlja se jedno važno pitanje: Da li svet zaista razume šta znači kada se jedna velika sila – za koju se verovalo da je pritisnuta – vrati na globalnu pozornicu sa novom, izoštrenom strategijom?