Razlog je, navodi Amidžić, taj što Evropska komisija upravo pomenuta ostrva kvalifikuje kao zemlje trećeg reda, odnosno off shore.
“Ne pada mi napamet da išta potpisujem u vezi sa tom nelegalnom odlukom Schmidta, jer neću da idem u zatvor”, kazao je “Glasu Srpske” Amidžić komentarišući šta dalje po pitanju slučaja “Viaduct” nakon otvaranja podračuna u Centralnoj banci BiH za pomenute namjene.
Naveo je da pare nisu prebačene na Kanalska ostrva, jer oni koji su se odlučili da slijepo slijede Christiana Schmidta sada ne mogu naći korespondentnu banku preko koje bi obavili taj transfer novca.
“Hasanović je potpisao da se otvori podračun u Centralnoj banci, odakle bi trebalo da se sa tog podračuna pare dalje prebacuju. Sada je veliko pitanje koja će banka raditi sa njima? To nije tako jednostavno kao što oni misle. Teško će ijedna banka pristati na to”, rekao je.
On je kazao i da je Pravobranilaštvo BiH reklo da se na taj račun koji je dostavljen na Kanalskim ostrvima novac ne može isplatiti.
“Stvarno ni na jedno pitanje ko će i kako taj novac prebaciti ne znam odgovor. Pozadina čitave ove priče je da se od Republike Srpske uzme novac pa da onda imamo problema u vezi isplate plata, povećanja penzija i svega ostaloga”, smatra Amidžić.
Da, moguće je da nijedna banka ne želi da izvrši transfer novca na račun koji se nalazi na Kanalskim ostrvima – i to iz nekoliko razloga:
1. Reputacijski rizik (offshore jurisdikcije)
Kanalska ostrva (npr. Džerzi, Gernzi, Men) često se tretiraju kao offshore zone koje se koriste za porezne olakšice i ponekad za izbjegavanje regulativa, pa ih mnoge evropske finansijske institucije izbjegavaju, naročito ako postoji sumnja u transparentnost vlasništva nad firmom i krajnje korisnike sredstava.
2. Međunarodne regulative (AML/CFT)
Banke su podložne strogim propisima protiv pranja novca (AML) i finansiranja terorizma (CFT). Ako postoji rizik da transakcija nije potpuno čista ili može biti osporena, banke će radije odbiti da je izvrše.
3. Politička i pravna neizvjesnost
S obzirom na to da je transfer povezan s odlukom visokog predstavnika Schmidta koju jedan entitet osporava (Republika Srpska), banke bi mogle procijeniti da je transakcija pravno rizična ili politički sporna – i samim tim izbjegavaju uključivanje.
4. Odbijanje korespondentnih banaka
Da bi jedna banka u BiH mogla uplatiti novac na inostrani račun, mora imati korespondentnu banku u toj zemlji ili zoni. Ako te veće međunarodne banke ne žele da budu posrednici zbog rizika, transakcija ne može proći, bez obzira na lokalne odluke.
Amidžićeva izjava da je “teško da će ijedna banka pristati” nije neosnovana. Kada se kombinuju faktori političkog spora, regulatornog rizika i reputacijskog rizika zbog lokacije računa, banke su vrlo oprezne – posebno ako bi mogle biti pravno prozvane ili izložene međunarodnim sankcijama ili kritikama.
📢 Imate mišljenje o ovoj temi?
Uključite se u raspravu i ostavite komentar na našem sajtu ili društvenim mrežama. BALKAN X PORTAL
