Blokade fakulteta u Srbiji izazvale su ozbiljne pravne polemike. Prema izveštajima, od početka blokada na četiri univerziteta prekršeno je više od 10 različitih odredbi Zakona o visokom obrazovanju, a pored toga, pojedine visokoškolske ustanove kontinuirano krše i Zakon o radu, Zakon o štrajku, kao i druge propise poput Uredbe o minimumu procesa rada fakulteta i univerziteta čiji je osnivač država.
Stručnjaci ističu da su tokom više od pet meseci napravljeni brojni zakonski prekršaji, a moguće i krivična dela. Međutim, kako se navodi, jedini način da se odgovorni izuzmu od prekršajne i krivične odgovornosti jeste da država odluči da ih abolira.
Ako te zanima više o pravnim aspektima blokada i pravima studenata, možeš pogledati i ovaj izvor. Šta misliš o ovoj situaciji?
Suspendovan zakon
Profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov ističe za Kurir da i te kako ima elemenata za pravnu odgovornost dekana i rektora.
– Blokadama fakulteta suspendovan je praktično ceo Zakon o visokom obrazovanju, a pogotovo odredbe 3, 4 i 6, koje su načela na kojima počiva univerzitet. Time je praktično njegova autonomija od nastavno-naučne izopačena i pretvorena u političko-teritorijalnu autonomiju. Jer niti se na univerzitete, odnosno fakultete može ući, niti u njima državni organi smeju da intervenišu, niti se obavljaju one delatnosti koje čine sadržinu visokog obrazovanja po zakonu, pa je samim tim uspostavljen jedan pravni nonsens da je univerzitet pretvoren u državu u državi. A ako je neko sebi prigrabio pravo da suspenduje državu u njenoj instituciji i na njenoj teritoriji, onda je reč o najgorem obliku uzurpacije javnih ovlašćenja – ističe Petrov.
Konkretni propisi koji su povređeni, napominje, nepobitan su dokaz da odgovorna lica na univerzitetima i fakultetima mogu odgovarati krivično i prekršajno.
– Da ne spominjemo i etičku odgovornost. Pritom, studenti koji su svojim blokadama okupirali državnu imovinu takođe su odgovorni, i to najmanje disciplinski, a u zavisnosti od konkretnih okolnosti na pojedinim fakultetima, možda čak i krivično. Sve ovo ne treba tumačiti ni kao politički pritisak ni pritisak od strane državnih vlasti ili nekih pojedinaca, već kao poslednju opomenu pred isključenje. To isključenje će, nažalost, dovesti univerzitet do tačke u kojoj za njega u aktuelnom statusu više nema spasa – konstatovao je Petrov.
Krivična odgovornost
I politički analitičar Dejan Miletić za Kurir ističe da je evidentno da postoje brojna kršenja pravila i zakona.
– Ima elemenata i prekršajne, a možda čak i krivične odgovornosti. Ono pak što možemo da vidimo iz dosadašnjih razgovora premijera i rektora Beogradskog univerziteta, jeste da oni idu u smeru da se stvari aboliraju i da se ide ka završetku školske, odnosno akademske godine na što bezbedniji način. Suština je da sigurno postoje stvari koje jedino nekom posebnom tolerancijom države mogu biti zanemarene – napomenuo je on.
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
