“Teroristički napad u Bosanskoj Krupi nije bio na nacionalnoj osnovi”

– Pravda treba da bude zadovoljena i ja sam za to. Prva je rana bila tu, zadobio sam je kad sam otvorio vrata, duboka je pet centimetara. Još je to friško i duboko, puno sam iskrvario… Vršili smo svoje dužnosti kolega Maran i ja, a onda je ušao taj momak. Imao je duksericu, sjedio sam za stolom gdje ima staklo – rekao je Hasanović.

Kaže da je maloljetnik imao duksericu na glavi te da mu nije mogao vidjeti lice.

– Samo je ravno išao, poprečno meni. Prošao je i ja sam ga zaustavio, govorio sam: „Gospodine, stanite, ne možete dalje, nemate gdje ići, ovdje se morate obratiti.“ On je produžio dalje. U tom momentu sam ustao, otvorio vrata naše kancelarije. On je bio pred vratima. Nož je već pripremio i istog trena me tu pogodio. Onda sam se maknuo ustranu i uhvatio sam ga – ispričao je Hasanović.

Kaže da, iako maloljetnik ima samo 15 godina, bio je spreman.

– Moj kolega Maran (Ozren, stradali policajac, op.a.) je sjedio, u tom trenutku je odmah ustao. Ja sam ga zgrabio, a on je priletio meni s palicom da udari čovjeka i da mu izbije nož. U tom trenutku je taj momak Maranu zabio nož. Držao sam ga za glavu, nisam za ruke. To je sve bilo refleksno i u brzini. Nož mu je ispao, uspio ga je udariti poslije ubadanja. U tom bacanju sam zadobio ranu na licu i na leđima od noža, borio se i on – kaže Hasanović.

Dodaje da ga je stavio pod kontrolu, dok je Maran zvao druge kolege.

– Te kolege su za nekoliko minuta stigle, preuzele lice od mene, oni su mu stavili lisice. Njega sam držao pod sobom, koljenom na leđima. Kada je ulazio na vrata, rekao je: „Tekbir, Allahu ekber!“ Govorim samo istinu, taj Maran je sa mnom popio hiljade kafa. Meni je tog čovjeka žao. Došao sam iz bolnice, ušao sam u stanicu i kad sam vidio njegovu sliku, odmah sam zaplakao. Toliko mi je taj čovjek bio drag – poručio je Hasanović.

Hasanović kaže da nije poznavao ni maloljetnika niti njegove roditelje, samo njegove amidže.