Sad mi je 13 godina, a nadničim od svoje osme, kad nas je otac napustio. Sve što želim je da u školi imam užinu, kao sva druga deca… i bar jedne patike, a da nisu pocepane. To je, ukratko, spisak želja Slavoljuba, najstarijeg od četvoro dece samohrane majke Olivere Grujin koji žive u desetak kvadrata oronule, stare i polusrušene kuće u Zagajici, nadomak Vršca.
Otkad ih je prije pet godina otac napustio Slavoljub, njegove sestre Natalija (9) i Nikolina (3), brat Đuro (6) i majka Olivera žive u teškim uslovima i, malo je reći, siromaštvu. Nemaju struju ni kupatilo, a život provode u sobičku u koji jedva stanu tri kreveta i šporet. Tu jedu, uče, ali se i kupaju, jer kupatilo nemaju, samo jednu česmu pokraj starog „smederevca“. Slavoljub je silom prilika glava porodice. U selu kažu da je vredno i pošteno dete. Već godinama nadniči i to mu ne pada teško koliko ga boli podsmeh druge dece i sumorna svakodnevica njegove porodice.
Najteže mi je kad moram da se okupam. Tad zamolim mamu da izvede brata i sestre iz kuće da bih se ja okupao u plastičnom koritu nasred sobe. Sramota me da se pred njima kupam – priča Slavoljub i tužno, stideći se i što priča o tome, obori pogled.
Stari krov na kući samo što se ne sruši, a i zidovi su se odavno nakrivili. Grujini se najviše plaše zime, da im sneg kuću ne poruši. A djeca strahuju i od pacova
Izraženi stavovi i mišljenja u tekstovima su isključivo autorski i ne odražavaju nužno stavove uredništva ili vlasnika Balkan X portala.
