Ubistvo Zorice Cvetanović i dalje potresa javnost u Nišu jer se za tako monstruozan čin sumnjiči njena ćerka Marina (44). Ubistvo se dogodilo u nedelju uveče, a kako saznajemo iz šire familije ove nesrećne porodice, istina o ubistvu ove penzionisane kuvarice Mašinske industrije Niš je malo drugačija.
– Moram da reagujem jer mnoge stvari koje su iznesene poslednjih dana ne odgovaraju istini. Prvo nije joj prerezan vrat već je jadna žena po telu imala veći broj uboda, verovatno nožem. Imala je ubode po telu, rukama, nogama. I što je najstrašnije ubijena je dok je večerala s ćerkom. Zato su po njoj nađeni ostaci hrane pa čak i komad keramike, sigurno od šoljice za kafu – kaže nam jedan rođak, ne želevši da se imenuje zbog naknadnih porodičnih situacija.
Ćerka Marina koja boluje od mentalne bolesti je te noći nakon svirepog čina krenula istočno od Niša, kroz šumu. Nađena je u ponedeljak predveče kod terena Fudbalskog kluba “Aluminijum”, a koji se naziva Delnice. Našao je meštanin Ljuba Nikolić svu iscepanu, izgladnelu i mokru jer je tog dana padala kiša.
Rođak koji se obratio “Kuriru” je napisao i neku vrstu pisma u kome se kaže da se obraća “u pokušaju da skinem ljagu sa ubijene majke koja se do poslednjeg daha borila za ćerku”.
– Verujte, sada se priča da je za sve kriva neka sekta, a istina je potpuno drugačija. Jesu majka Zorica i ćerka bile u sekti, ali pre mnogo godina. Istina je da je Marina psihijatrijski težak pacijent. Jeste bila sekta, ali pre dve i tri decenije, majka i ćerke su bile u sekti, otac nije. I niko Marinu nije primoravao niti je trpela nasilje zbog sekte, dete je bilo bolesno i to s posebno ispoljilo u pubertetu – počinje priču rođak kroz pismo.
On kaže da se majka Zorica borila kako je znala i umela i da je nije ni maltretirala ni izgladnjivala.
– Da je Zorica imala snage da primora ćerku da pije lekove, da ima redovne terapije i slično, do svega ovoga ne bi došlo. U civilizovanim okolnostima tako obolele osobe se drže pod nadzorom lekara. nasuprot tome, majka je dovodila kući iz Psihijatrijske bolnice sa torbom punom lekova. Ona ih razbaca po kući, ode u kupatilo i pobegne iz kuće. Onda je bežala od kuće u okolne gradove, a majka je išla da je vraća. Teško je bilo s njom raditi, čak je verovala ćerki koju je stalno posećivala u Toponici da je doktori i sestre mrze pa se Zorica i ponekada svađala s njima što je bila greška – priča ovaj rođak.
Ono što se kaže u pismu da Marina nije bila nikada fizički opasna, ali i da nije primorana na adekvatno lečenje.
– Zorica nije bila idealna majka verovatno, ali je bila majka koja se borila za svoje bolesno dete, nažalost na pogrešan način. Kada joj je familija predlagala da je smesti negde trajno, govorila je, “meni je žao”. Znala je samo da se sekira, da trči u Toponicu, da se svadja sa lekarima, da je izvodi na svoj potpis, da juri za njom, da joj daje pare kolko je moglo, da joj kupuje telefone koje je ova gubila ili prodavala. Otac se povukao iz te priče jer je i njega prijavljivala za neke stvari i to neosnovano. On je čovek bio majstor u preduzeću “Vulkan” i nije se snašao u tim teškim situacijama – navodi ovaj rođak.
On navodi da je odbijeno iz porodice pre 25 godina da Marina bude korisnik Dnevne bolnice u Toponici, a koja se nalazi u širem centru Niša.
– Odbila je Marina sve, i dnevnu bolnicu i da pije lekove, samo je htela da je testira psiholog i da dokaže da je zdrava. Da je na vreme trajno negde smeštena, mžda bi se do sada i sredila. Takvi pacijenti, kada redovno piju terapiju, žive relativno mirno. Ona je lekove bacala, majka je “izvlačila” iz Toponice, a ona je skitala, manipulisala roditelje. Ranije, jedno vreme je nalazila nekakve tipove koji su je verovatno iskorišćavali. Majka, na žalost, priprosta žena, bila je nemoćna da nešto učini, a bila je uvek bolećiva i uvek na njenoj strani – zaključuje rođak.
Sahrana Zorice Cvetanović će se obaviti na Suvodolskom groblju u Nišu, ali za sada se ne zna kada.
