Srbijanske “bjelolučene” paprike na listi najboljih salata na svijetu

 

Mnoge je začudila klasifikacija Šopske salate kao Bugarske, te se na mrežama i povela polemika čija je, a mi vam u nastavku rešavamo tu polemiku i otkrivamo odakle izvorno ona potuče, kao i koje su se to salate iz regiona još izdvojile.

Moravska salata

Sa ocenom 4.2 na pomenutom portalu Moravska salata zauzela je čak 21. mesto na ovoj listi. Zanimljivo je da je prošle godine bila kotirana na visokom 4. mestu. Kako navode u pitanju je srpska salata poreklom iz Niša i Leskovca.

Salata se pravi od kombinacije praziluka, paradajza, pečene paprike, ljute paprike, belog luka, soli i ulja. Povrće se isecka, začini solju i pokapa uljem.

Kombinacija se zatim dobro izmeša i ohladi pre serviranja. Moravska salata je posebno popularna tokom vrelih letnjih meseci.

 

Može se poslužiti kao predjelo, prilog uz meso sa roštilja, a ponekad i kao glavno jelo uz parče tvrdog sira i hleba (za umakanje).

Belolučene paprike

Nešto nižu ocenu – 4.1 imaju Belolučene papirke što im na ovoj listi obezbeđuje 30. pozicijiu.

Kako navode na sajtu Taste Atlas, Belolučene paprike su zdrava srpska salata napravljena od kombinacije pečene paprike, belog luka, sirćeta, soli, ulja i peršuna.

Sastojci se jednostavno pomešaju, a kombinacija se dobro ohladi pre konzumiranja. Leti se salata sprema od sveže pečenih paprika, a zimi se najčešće sprema sa konzervisanim paprikama.

Belolučene paprike ponekad se mogu obogatiti pečenim patlidžanom. Salata se služi kao predjelo ili prilog.

 

Može se konzumirati i kao glavno jelo kada se servira sa belim sirom i nekoliko kriški hleba koje se obično potapaju u sokove od salate.

Srpska salata

Iako na listi ima ocenu 3.7 Srpska salata takođe je ušla u izbor najboljih 100 i to na 81. mestu.

Ovu salatu Taste atlas je opisao kao varijaciju na čuvenu bugarsku šopsku salatu.

Šopska salata se pravi od paradajza, krastavca, sirove ili pečene paprike, luka i slanog sira. Srpska salata je skoro potpuno ista, ali izostavlja sir iz kombinacije.

 

Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i pre konzumacije pokapa uljem i sirćetom. Ova salata je posebno popularna leti zbog svojih osvežavajućih ukusa.

A čija je šopska salata?

Svakako najvišu ocenu u regionu nosi Šopska salata, koja sa ocenom 4.3 zauzima čak 7 mesto. Šopska salata je tradicionalna hladna salata i prema pisanju portala jedno je od nacionalnih jela Bugarske.

Često se služi tokom leta, kada se može naći u većini balkanskih restorana, salata se sastoji od seckanog paradajza, krastavca, luka, pečenih ili sirovih paprika i bugarskog sira.

 

Prvobitno je nastala 1950-ih, kada su bugarski vrhunski kuvari zamoljeni da naprave jela koja bi privukla turiste u zemlju. Povrće se obično posoli, pokapa suncokretovim uljem i po vrhu posipa naribanim bugarskim sirenom.

Neki ljudi zamenjuju suncokretovo ulje maslinovim uljem u nadi da će poboljšati jelo, ali se veruje da to samo kvari autentični ukus salate. Savršeno, lagano i osvežavajuće jelo za vruće letnje dane, šopska salata je zdrav zalogaj bugarske tradicije.

Kako šopska salata nije srpska?

Iako je mnoge zbunila ovakav opis šopske salate, da bi se malo bolje razjasnila zamagljena istorija mora se poći od korena.

Reč šopska u svom nazivu odnosi se na štedljive Šopce iz Šoplukog kraja. Jovan Cvijić, naš poznati geograf i etnolog, zapisao je da je u područje Šopluka ulazila kako zapadna Bugarska, tako i jugoistočna Srbija (naime Dimitrovgrad i Bosilegrad), ali i istočna Severna Makedonija.

Feliks Kanić u svom putopisu “Srbija” je zabeležio da “Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”. Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Dolazeći u naše krajeve miješaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima, prenoseći tako i specijalitet.

 

Kao i Srbi i Šopi proslavljaju krsnu slavu, a njihova slava, koja se veoma pošuje, ima namenu i da pomiri zavađenu porodicu i prijatelje. Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živi 142 stanovnika koji se izjašanjavaju kao Šop.

Zbog toga se često ulazi u diskusiju čija je šopska salata, budući da je izuzetno popularna i u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

A gde su komšije?

Iz Bugarske kuhinje izdvaja se i Ovčarska salata, koja se pravi od poivra i sira, ali i Bugarska Snežanka (koja se pravi od kiselog mleka i krastavca). Ove salate su na 10. i 11. mestu.

Iz Hrvartske se izdavajaju Salata Varaždin, Đurđevačka Salata, Popurena Salata i Mišanica. Iako nisu ušle na spisak najboljih 100, svakako su očaravajućeg ukusa.

U Sloveniji se izdvaja Regratova Solata, koja takođe nije na liti 100 najbolje ocenjenih, ali je definitivno mnogima omiljena.

 

Na prvom mestu je Grčki Dakos koji je poreklom sa Krita, sa visokom ocenom 4.5. Iz ove kuhinje izdvaja se i Grčka salata, koja ima ocenu 4.4 i zauzima 4. mesto, zatim Horta, Patatosalata i Tonosalata.