“JUGOSLAVIJA MI NIJE BILA DOBRA” – Sveštenik se iz Australije vratio u Srbiju poslije 40 godina

Želeo je da upozna novu kulturu, novi svet, ljude… Samo što je završio Bogoslovski fakultet, još nije ni sveštenik postao, shvatio je da mu je Jugoslavija bila mala. Srboljub odlazi u Australiju, a da ni slutio nije da će tamo provesti ceo svoj radni vek. Održava kontakte sa Srbijom, obilazi je, ali ipak tamo zasniva porodicu. Ženi se i dobija četvoro dece. Oni iako su im geni odavde, zapravo su Australijanci poreklom iz Srbije.

Otac Srboljub prvi odlučuje da se vrati u Srbiju sa svojom suprugom. Ne dugo nakon njih i njihovo troje, od četvoro dece, čini isto.

Pandemija koronavirusa je umnogome uticala da se naši ljudi koji žive u inostranstvu preispitaju i da dođu do zaključka da ipak nije bilo toliko loše dok su živeli Srbiji. Upravo je pandemija otvorila oči i dvadesetčetvorogodišnjem Danilu Miletiću, srednjem sinu oca Srboljuba, da shvati da više ne želi da bude deo svetske histerije i donosi životno važnu ulogu da svoj život nastavi u Srbiji. Samo par godina nakon što su se na očevinu u selo Ribare, vratili u penziji njegovi otac i majka.

 

Odluka sina Danila da se vrati u Srbiju

“Meni je tamo nedostajala ljubaznosti. Ljudi su dosta izveštačeni. Tačno je da se bolje živi, i da ljudi voze možda bolja kola, ali to ne znači da su srećniji, naprotiv. Ljudi su tamo nepoverljivi, suštinski nesrećni i nemaju vremena za drugog čoveka. Niko se ni sa kim ne druži bez nekog povoda. Jednostavno, više mi nisu prijali ti ljudi. Još jedan od razloga dolaska u Srbiju je taj da nisam želeo da se odvojim od moje porodice. Želeo sam da budemo zajedno. I zato odlučujem da se u vreme pandemije izazvanom kovidom doselim za Srbiju. Naravno da su moji najbliži mislili da se sa mnom nešto čudno dogodilo, ali znam da su me moji roditelji u potpunosti razumeli i podržali“, priča Danilo.

Kako kaže, građani Srbije su uspeli da sačuvaju ljudskost, naš seljak je sačuvao domaćinstvo, porodicu na okupu, uz sve to veoma smo srdačni. Najviše mu se sviđa što se sačuvala naša domaća hrana, koja je prava egzotika za strance.

“Nisam mogao da verujem da ću se ikada vratiti u Srbiju, a pogotovo da ću baš ovde otpočeti porodični posao, bavljenje seoskim turizmom. Dok sam donosio odluku, u pojedinim trenucima jednostavno nisam mogao da verujem da mi te stvari prolaze kroz glavu. Nije mi bilo lako, priznajem. Ali danas, mogu reći da je to najbolja stvar koja mi se desila u vreme pandemije. U isto vreme sam jedva čekao da se doselim, a takođe nisam mogao tu činjenicu da prihvatim. Slagao bih ako bi rekao da mi danas Australija ne nedostaje. Ipak sam tamo rođen i tamo su mi drugari koji mi zapravo najviše nedostaju, ali nema lepše zemlje za život od Srbije”, ističe Danilo.

Danas, zahvaljujući ocu i majci, živi jednim potpuno drugačijim životom. Uspeli su da preurede i osposobe za život najpre kuću staru preko 100 godina, potom su počeli da uređuju jedan po jedan deo imanja. Od starog koša nadogradili su još dve prostorije, pa kada su videli da se to lepo uklapa u ambijent, samo su nastavili sa dograđivanjem. Danas je to zvanično seosko-turističko domaćinstvo Miletića čardak, koje je kategorisano sa najvećom ocenom koje se može dobiti u oblasti seoskog turizma, sa 4 zvezdice.

Odluka sina Danila da se bavi seoskim turizmom

Kada se vratio iz Australije na očevinu, otac Srboljub nije imao u planu da se bavi seoskim turizmom, ali pošto je sin izrazio tu želji, vrlo rado ga je podržao.

“Kad je video kako napreduju radovi i kako na sve to reaguju najpre naši prijatelji a potom komšije i slučajni prolaznici, izrazio je želju da otpočnemo ozbiljnije bavljenje seoskim turizmom. Ja sam isuviše star za neki nov početak, ali sam želeo maksimalno da ga podržim i da mu damo vetar u leđa. Jer znam koliko mu je bilo teško da se odvoji od svog društva i dođe među svoj narod koji zapravo i ne poznaje. Iskreno, njegova odluka koliko me je obradovala toliko me je i zabrinula. Imajući na umu kakav je posao imao u Australiji i da se ipak tamo rasterećenije živi i ne razmišlja toliko o tome hoće li biti dovoljno novca do prvog, znao sam da će dolazak u Srbiju biti za njega veliki šok jer u tom pogledu mi na žalost dosta zaostajemo od sveta. Nismo uticali na njegovu odluku ali takođe ni na odluku mog najstarijeg sina i najmlađe ćerke, koji su se takođe vratili sa nama, dok je srednja ćerka ipak ostala tamo. Dali smo sve od sebe da im omogućimo dobar start”, ističe Protojerej stavrofor Srboljub Miletić.

Iza oca Srboljuba, ostao je značajan trag u Australiji koji je uradio za vreme njegovog boravka u toj dalekoj zemlji. Napisao je udžbenike za veronauku, organizovao seminare omladine, izdavao je eparhijske novine, bio jedan od osnivača Koledža Sveti Sava u Sidneju. Takođe je osnovao jednu parohiju sa Pravoslavnim Arapima. Dosta toga stalo je u radni staž dug četiri decenije. Ni on, kao ni njegov sin, nije mogao ni da nasluti, da će u penziji otpočeti jedan sasvim novi život i novu profesiju.

“Upravo privodimo kraju finalne radove oko uređenja kako kuće koje ćemo ponuditi gostima, tako i ostalih objekata koji će biti na raspolaganju. Pa tako će recimo gosti imati mogućnost da se osame u biblioteci sa preko 1.000 naslova ili ukoliko žele nešto da naprave svojim rukama, to će moći da urade u radionici. Tu je naravno i bašta sa plastenikom u kojem sadimo povrće koje ne tretiramo hemijom, za nas i naše buduće goste.“

Kuća za izdavanje je dosta prostrana i može se izdavati kao celina ili zasebno. U prizemlju ima dve sobe i veliki dnevni boravak, sa zajedničkim kupatilom, dok na spratu postoje tri sobe i svaka soba ima zasebno kupatilo i predivnu terasu sa koje se pruža neverovatni pogled na planinu Rtanj.

 

Svetosavka, Beogradska, Vojvođanska, Prištinska i Australijska soba

„Svaka soba dobila je ime po mestima koja su za nas veoma značajna. Pa tako u ponudi imamo Svetosavsku, Beogradsku, Vojvođansku, Prištinsku i naravno Australijsku sobu. I svaka je uređena na poseban način, sa vrlo zanimljivim komadima nameštaja, od koga su neki stari i preko sto godina.“

Ne može a da se ne primate fotografije predaka koje su okačene svuda po zidovima. Otac Srba veoma vodi računa o tome da se ne zaborave preci i da se priče o njima prenose mlađim generacijama. Seosko turističko domaćinstvo Miletića čardak se nalazi na odličnoj lokaciji, na svega kilometar od Ribarske banje, do glavnog puta. Tako da svi gosti koji žele da posete ovu vrlo lekovitu banju, koja je poznata po svojoj termalnoj vodi i lekovitim izvorima, a ujedno ne žele buku, mogu da izaberu boravak u ovom više nego opuštajućem i prijatnom ambijentu, iz koga mogu peške otići do wellnes centra ili do akva parka u samoj banji.

“Gost koji ima u planu da poseti naš kraj, zaista imaju šta da vide. U proseku se zadržavaju od 3-5 dana. Oni koji vole netaknutu prirodu, odlaze na Jastrebac, najšumovitiju planinu na Balkanu. Za one koji mir pronalaze u manastirima, tu su dve naše velike svetinje koje se od našeg imanja nalaze na nekih dvadesetak minuta, manastiri Sveti Roman i Pokrov Presvete Bogorodice. I naravno neizbežna kraljevska Ribarska banja, koja je na daleko poznata po blagodatnim dejstvima za sva ortopedska, koštano-zglobna i degenerativna oboljenja. Inače ova banja obeležava jubilarnih 190 godina od osnivanja, pa su za ovu sezonu pripremili brojne manifestacije i novitete. Naravno tu su i brojna seosko-turistička domaćinstva koja se nalaze u neposrednoj blizini, jedno od njih je i seosko-turističko domaćinstvo Oko Jastrepca iz Male Reke, koje na najbolji način čuvaju tradiciju ovog kraja i nudi gostima domaću hranu i mir kome je svima potreban“, priča Danilo.

U Miletića čardak, sačuvana je tradicija. Sve je upakovano u nekoliko desetina ari kućnog placa u kom su potekli roditelji oca Srbe. Uspela je porodica Miletić da udahne nov život sa primesama starog sjaja i života kako se nekada živelo. I to će od ove godine početi da nude gostima. Raduju se novom poglavlju u životu, o kome tek treba da uče.

Kurir.rs/plodnazemlja

Kurir