Kad god čujem ovaj bahati, neporistojni rečnik i neduhovite komentare izabranih, postavljenih i imenovanih, odmah mi je na umu, a što će reći svaki dan mnogo puta, pesma Ljubivoja Ršumovića Domovina se brani lepotom. Zadnje dve strofe glase:
|
Domovina se brani knjigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom majčinom brigom I onim brašnom u hlebu Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se brani životom I lepim vaspitanjem. E, nikad je mi odbraniti nećemo, šta god ko smatrao za domovinu/otadžbinu. |
Niti išta čitaju, niti o hlebu govore, o njihovoj časti bi bilo krajnje cinično govoriti, a o znanju čista sprdačina.
Da je brane životom? Možda sa rezervnih položaja u dubini teritorije, van granica. Lepo vaspitanje? Ne znam šta im roditelji, ako su živi, misle kad ih čuju, a nešto ne vidim da i decu vaspitaju na ponos i diku celog roda. A i šire.
Svaki dan se stidim za nekoga. Recimo, neki dan me živ blam pojeo kad sam gledala direktora Kliničkog centra kako se smeje, psuje i pravi neduhovite komentare pred inostranim gošćama. Da li zaista misli da je to bilo duhovito i simpatično?! E, to mi je misterija.
Onda odgledala čoveka, kojeg smatraju predsednikom svih Srba, a i samom mu je upravo to cilj, kako lepi sličice fudbalera u album. Jer, to je vest, zaboga, kako lepi sličice srpskih fudbalera i drži slovo!
O Dodiku ne treba trošiti reči – često nepristojan, bahat i sa namerom da vređa, a o njegovom znanju sve je jasno kad počne da govori o ekonomiji.
Mada, ni političke nauke mu nešto ne idu, bez obzira što mu stoji da je diplomirao upravo te nauke u Beogradu. Kumrovačku školu zaboravlja, postao je vernik. No setimo se kako je na prezentaciji mozaika glavne kupole Hrama Svetog Save u Beogradu rekao “da se nalazi na mjestu gdje je Sveti Sava pogubljen”. Ko bi nabrajao sve njegove gafove, da ih tako blago nazovem?!
Trebalo bi mnogo mesta da se prisetimo svakodnevnih gluposti, kao što je pozitvan plus Zore Vidović, njene „su’vencije“ , pa cena struje manja za 113 posto Željke Cvijanović, Viškovićevo „Svašta se može izdržati, čovjek bez hrane, vode i pića može preživjeti mjesec i po dana, ali trebal’ to da radimo?”
Nadam se da će neko jednom napisati knjigu i pobrojati gluposti iz regije, ne samo
BiH, jer ti regionalni kroje sudbinu Bosni i Hercegovini. Kad se spoje neznanje, populizam, neduhovitost i bahatost, nema šanse preživeti.
Šta bih mogla uopšte da kažem na onaj prvi Svesrpski sabor pod sloganom „Jedan narod, jedan sabor- Srbija i Srpska“? Kič, patetika i izazivanje sudbine – kad god se ovako nešto dešavalo, nikome dobro, a Srbija sve manja. Isto očekujem i sada, s tim da su samoproglašene vođe navukle takvu omrazu na srpski narod da ih ovde ne bi ostalo ni za semena. Možda nada budu oni Srbi u rasejanju, kako ih vole nazvati.
Uzgred, prema podacima iz 2022, 191.538 američkih državljana se izjašnjavalo kao Srbi, a među evropskim zemljama najveći broj Srba živi u Nemačkoj (preko 600.000), zatim u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj i Francuskoj. Samo u Beču živi oko 200.000 stanovnika srpskog porekla, što je posle Beograda i Novog Sada treći po redu srpski grad u svetu. U Australiji ih je preko sto hiljada.
SAOBOROVANJE…
Ko se stavio na čelo odbrane srpstva, biće ih sve više kojekuda. Znamo kakva je odbrana bila zadnjih 30 godina – „branioci“ sve bogatiji, a dijaspore sve više u EU
I da! Ta mantra da su Srbi uvek bili na pravoj strani istorije, jednostavno nije tačna. Ali, to već spada u ono da se domovina brani knjigom i znanjem. No šta očekivati od političke elite koja istoriju tumači i političke odluke temelji na predanjima i epskim pesmama?! A u Srbiji trenutno ministar za informisanje Dejan Ristić, istoričar, čovek koji je napisao knjige Zablude srpske istorije i Mitove srpske istorije. Da li će biti i neka knjiga o tome kako je negirao genocid u Srebrenici i zašto to zove velikim zločinom, ne znam. Samo se pitam vidi li odgovornost i za, kako kaže, veliki zločin u Srebrenici i da li su se Srbi sami suočili sa počiniocima?! E, tu bih knjigu volela da vidim. Ove prethodno pobrojane dve imam.
I sad očekujem vatrene komentare Srba i Srbendi zašto nisam i o drugima, zašto samo Srbi. Zato što se domovina brani i suočavanjem sa sobom i svojima. Zato se ne mogu složiti sa istoričarem i ministrom Ristićem da je rezolucija usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjanih nacija način da se konstruiše jedan antičinjenični i antiistorijski narativ koji bi stigmatizovao čitav jedan narod.
Ne pominje se srpski narod nigde, ali valjda je to po onoj da se svako češe tamo gde ga svrbi – ako sam ne identifikuješ i kazniš zločince u svojim redovima, onda se osećaš krivim i kad to drugi ne pominju. Da, domovina se brani i čašću.
